Ovde treba da uvidimo da je suština vere u tome da treba da budemo zadovoljni svime što je Bog za nas u Hristu.
Kad veru ovako definišemo, to naglašava dve stvari. Jedna je usmerenost vere na Boga. Ona ne podrazumeva samo Božja obećanja koja nas čine zadovoljnim, nego je i sve ono što je Bog za nas u Isusu. Vera prihvata Boga u Hristu kao naše blago − ne samo kao Božje obećane darove.
Vera svoje nade polaže ne samo u ono što ćemo dobiti u dobu koje dolazi, već u činjenicu da će i Bog biti tamo (Otkrivenje 21:3). „I čuh kako jedan jaki glas sa prestola govori: vidi skinije Božije među ljudima, i on će stanovati s njima, i oni će biti njegov narod, i sam Bog biće s njima.“
Pa čak i sada, vera zdušno prihvata ne samo stvarnost da su nam gresi oprošteni (koliko god da je to dragocena stvar), već i prisustvo živoga Hrista u našem srcu i puninu samog Boga. U Efescima 3:17-19 Pavle se moli „da se Hristos vašom verom useli u vaša srca… da budete ispunjeni do sve punoće Božije“.
Druga stvar koja je naglašena kad definišemo veru kao zadovoljstvo svime što je Bog za nas u Isusu jeste termin „zadovoljstvo“. Vera je gašenje žeđi duše na Božjem izvoru. U Jovanu 6:35 vidimo da „verovati“ znači „doći“ kod Isusa i jesti i piti „hleb života“ i „živu vodu“ (Jovan 4:10, 14), a to je, u stvari, sam Isus.
U tome je tajna moći vere da razbije silu privlačnosti greha koja nas zarobljava. Ako je srce zadovoljno svime što je Bog za nas u Isusu, greh više nema moć da nas odmami od Hristove mudrosti.
