Kad ga je Petefrijeva žena lažno optužila, Josif je dosegao dno… ponovo. Opet je bio osuđen – ovoga puta ne na jamu, već na tamnicu. Ovaj put je pao najniže u životu.
Pa opet, kao Božji čovek, kao čovek principa, Josif je pokazao postojano strpljenje. Zahvaljujući snazi svojih ubeđenja, uspeo je da se odupre iskušenju – zavođenju Petefrijeve žene – a njegova odluka bila je utemeljena na čistoti i ispravnosti. Josif se, očigledno, više bojao Boga nego tamnice. Nije želeo da spava s Petefrijevom ženom jer bi to bio greh protiv Boga. Za Josifa je to bila tačka na svaku unutrašnju diskusiju i osnova za donošenje odluke.
Takav stav će i nas održati na uskom putu. Istinska vernost ne proističe iz pragmatizma, već iz principa. Ona podrazumeva donošenje odluka na tihom mestu, na kome nema svih onih životnih fanfara koje nam odvraćaju pažnju. Ona podrazumeva poslušnost, bez obzira na posledice. Ona podrazumeva rešenost da budemo Božji ljudi koji, kad je pritisak da se zgreši najveći ili kad se sve obruši na njih, znaju šta treba da urade.
Dok je Josif patio ni kriv ni dužan, Bog mu je pokazao ljubav preko tamničara, koji mu je postao naklonjen. U izveštaju nema ničega što bi nagovestilo da je Josif pokušao da preokrene okolnosti u svoju korist – a sve i da jeste tražio prijatelja ili saveznika, nikad ne bi ni pretpostavio da će ga naći u čuvaru zatvora! Ali Bog je drugačije razmišljao. Gospodnje prisustvo ostaje uz njegove ljude čak i u najekstremnijim situacijama.
S vremena na vreme svi se osećamo kao da smo u tamnici – na nekom novom životnom dnu – skučeni smo i usamljeni. Možda to važi i za vas danas. Možda ste i vi, baš kao Josif, bili žrtva lažnih optužbi; možda preračunavate koliko vas je koštala rešenost da poslušate Gospoda, a možda vam već umornu dušu opterećuje nešto sasvim novo. Šta god da je u pitanju, Gospod to zna. Njega ništa ne iznenađuje i voli vas svojom večnom ljubavlju. Njegova ljubav je postojana i nikakve okolnosti je ne menjaju. On vas voli toliko da je sam prošao kroz tamnicu smrti i paklenog straha da vi to ne biste morali. Neka vas uteši saznanje da, kao što prorok Zaharija kaže, „ko tiče u vas, tiče u zenicu oka njegovog [Božjeg]“ (Zaharija 2,8).
