Ako se u svemu oslanjamo na Boga, to ne znači kako ne treba da radimo i zaradimo svagdašnji hleb. Štaviše, posao i sposobnost da ga obavljamo jesu znak Božje brige o nama. Ako u to sumnjamo, trebalo bi da razmotrimo činjenicu da je i sam Isus radio. Iako je sišao sa nebesa, iako sve što postoji pripada njemu, svejedno je godinama radio kao drvodelja, potvrđujući tako obrazac dat čovečanstvu u Prvoj Mojsijevoj (1. Mojsijeva 2,15).
I apostoli su živeli po veri i celim srcem su se trudili da crkva poraste, ali su marljivo radili „noć i dan“. Nisu hteli da lenčare niti da besplatno uzimaju hranu od drugih. Kao sluge evanđelja, imali su pravo da traže pomoć u sredstvima (1. Timoteju 5,17-18), međutim, sami su se brinuli o sebi: svako se bavio svojim zanatom kako bi drugi mogli da se ugledaju na njih (2. Solunjanima 3,9).
Dok obavljamo svoje poslove, treba da znamo da rad možemo da zloupotrebimo na najmanje dva načina: ili u lenjosti ili u preteranoj aktivnosti. Upozorenje Priča Solomunovih važi i za nas: „Zbog zime lenjivac ne ore; u vreme žetve prosi, ali ništa ne dobija“ (Priče 20,4, NSP). Ili, kako to Pavle kaže, ne treba da sedimo skrštenih ruku. Ipak, podjednaku pažnju moramo da posvetimo i rečima psalmiste kad kaže: „Uzalud ranite, kasno ležete, jedete hleb umorni“ (Psalam 127,2). Da, treba da radimo svojim rukama. Ako ne radimo na Božju slavu, onda se samo grozničavo mučimo, ali uzalud.
To je najočiglednije onda kad ignorišemo princip sabata. Ništa ne iznosi na videlo našu nespremnost da držimo Boga za reč i manjak uzdanja u njegovu brigu koliko neposlušnost zapovesti da šest dana radimo, a jedan se odmaramo (4. Mojsijeva 5,12-15). Zašto mislimo da moramo da radimo svaki dan po ceo dan? Odgovor je, iskreno, zato što ne verujemo da će se Bog postarati za naše potrebe. Temelj naše sigurnosti ne treba da bude naš rad, već Bog koji nam omogućava i taj rad i sposobnost da ga obavljamo.
U našoj materijalističkoj kulturi nije nam lako da verno radimo i pritom učimo da budemo zadovoljni onim što nam je Bog dao. Razmislimo načas o poslu koji obavljamo, bilo da je kod kuće, u polju, u fabrici ili kancelariji. Šta nas navodi na lenjost? Šta nas navodi da budemo preterano aktivni? Kako možemo da spojimo vredan rad i veru u Boga? U svetu koji je u zamci materijalizma, naše zadovoljstvo – zadovoljstvo i radom i Božjim staranjem – biće snažno svedočanstvo božanske ljubavi koja jedina može da donese istinsko zadovoljstvo.
