U 6. glavi Evanđelja po Marku Isus je poslao učenike u parovima da idu i propovedaju o potrebi za pokajanjem. Dao im je detaljna uputstva, ali i „vlast nad nečistim duhovima“ (Marko 6,7). Zahvaljujući tome, imali su sjajne rezultate: „Te isteraše mnoge demone, pomazivahu uljem mnoge bolesnike i lečiše ih“ (13. stih).
Kad uzmemo u obzir taj uspeh u službi koju im je Isus dao, lako je videti zašto su se učenici iznenadili kad njihovi pokušaji da pomognu opsednutom dečaku nisu urodili plodom; na kraju je sam Isus došao i iscelio ga (Marko 9,14-27). Možda su posle pitanja „zašto mi ne mogosmo da ga isteramo?“ učenici očekivali da će im Isus otkriti nekakvo tajno znanje. Ponekad i mi u to verujemo, jer smatramo da je Isus odgovorio kako je za to potrebna neka posebna sposobnost ili služba. Međutim, nije tako. Isus jednostavno podseća učenike – a i nas – na sledeće: Niste uspeli jer ste zaboravili da uradite nešto veoma važno: niste se molili.
Učenici su bili uspešni u službi i opustili su se. Zanemarili su činjenicu da su sve to mogli da urade jedino zahvaljujući neizmernoj Božjoj milosti i sili. Još su bili sa Hristom, a već su počeli da zaboravljaju. Bilo im je potrebno nešto što će ih podsetiti na to.
I nama ponekad treba nešto što će nas podsetiti. Ako mislimo da nam je Božja sila jednostavno na raspolaganju i pod našom kontrolom, to je isto kao i da ne verujemo; to znači da se uzdamo u sebe umesto u Boga. Za razliku od toga, molitva dovodi našu volju u istu ravan sa Božjom. Ona priznaje da Bog mora da čini čuda jer mi sami to ne možemo. Dok se ne oslonimo na Božju milost, nećemo biti u stanju da intervenišemo ni u kakvim okolnostima niti ćemo moći da postignemo nešto večno.
Postoji mnogo razloga zbog kojih se ne molimo. Mislimo da ne moramo. Ne želimo. Precenjujemo sopstvene mogućnosti. Sve ovo je s naše strane apsolutno drsko. Kad pokušavamo sami da učinimo nešto, često nas čeka gorki neuspeh. I zato, kad sledeći put (a sasvim je moguće da će taj „sledeći put“ biti danas!) padnemo u iskušenje da nešto sami rešimo ili kad pomislimo da će nas Božja sila provesti kroz nešto jer je to učinila prošli put, setimo se šta su to učenici zaboravili i na šta ih je Isus podsetio: da se mole onome koji ima svu moć, koji nas kupa u milosti i zaslužuje svu slavu. Kad se molimo i gledamo šta Bog radi, otkrivamo da će učiniti mnogo više nego što smo i zamislili ili se usudili da tražimo (Efescima 3,20).
