Fotografi amateri često ne znaju šta im je u fokusu. Znaju šta misle da im je u fokusu – ali su na kraju na fotografijama lica mutna, a zgrade nakrivljene. Kad vide svoje slike, kažu: „Uopšte nisam to hteo!“ Međutim, ostaje činjenica da fotografije otkrivaju tačan položaj sočiva.
U životnim usponima i padovima – i u svakom trenutku između – način na koji vi i ja reagujemo na okolnosti otkriva ugao našeg sočiva i fokus našeg srca i uma. Zato verni pred sobom imaju izazov da žive tako da im u fokusu bude Bog.
Isus je vrlo jasno rekao da, ako hoćemo da imamo takav fokus, najpre moramo da uvidimo ko smo bez njega. On je objasnio učenicima da bez njega ne mogu ništa da rade; na kraju krajeva, „sve u njemu ima svoje postojanje“ (Kološanima 1,17). Naša potreba za Isusom nije delimična, nego potpuna. Niko od nas ne može ni da diše, a da mu to Bog nije omogućio. Kako onda i da pomislimo da se hvališemo nekim delom koje je on preko nas učinio? Bez božanske pomoći smo potpuno siromašni.
Ovaj princip prožima celu Bibliju. Bog je odabrao Mojsija da oslobodi izrailjski narod iz ropstva, ali Mojsije je bio ubeđen da nije u stanju da to uradi osim ako Bog nije s njim – i bio je u pravu (2. Mojsijeva 3,11-12). Amos je bio pastir i gajio je smokve; nije mogao da da nikakav doprinos kad ga je Bog postavio za proroka (Amos 7,14-15). Isto tako je Danilo, sa svojom zadivljujućom sposobnošću da tumači snove, sve zasluge za to uvek pripisivao Bogu (Danilo 2,26-28). Svi oni su znali da u potpunosti zavise od Boga. Štaviše, niko u Pismu nije postigao velike stvari za Boga, a da se pritom nije potpuno oslonio na njega. Kad su pozvani na neki zadatak, sposobnost da ga obave nisu tražili u sebi, već u Bogu.
Kao hrišćani koji su pozvani da žive s Bogom u fokusu, ne smemo da pridajemo previše pažnje sebi i sopstvenim sposobnostima, jer tako zamračujemo Božju milost i silu u našem životu. U Hristu ne treba da se hvalimo svojim sposobnostima niti da se trudimo da privlačimo pažnju na sebe. Umesto toga, treba samo da želimo da nas drugi znaju kao sluge živoga Boga, da budemo korisni u njegovoj službi dok on preko nas ostvaruje svoje dobre planove i da sve što radimo i govorimo ne upućuje druge na nas, nego na njega.
Na čemu je danas naš fokus? A kad doživimo uspeh i poberemo hvale, koga ćemo pokazati kao zaslužnog?
