„Budite milosrdni kao što je i Otac vaš milosrdan“ je sažetak Isusovog slavnog učenja u Blaženstvima (Luka 6,20-23) koji bi uistinu mogao da bude moto svakom verniku. Ove reči podvlače sve što je Isus prethodno rekao o tome kako treba da se ponašamo prema drugima – naročito prema onima koji nas mrze baš zato što smo mu verni (22. stih).
Ipak, ovo bi trebalo da nas podstakne da se zapitamo: kako bi to milosrđe trebalo da izgleda? Kao naš mudri i blagi pastir, Isus nas ne ostavlja da sami pokušavamo da proniknemo u ovaj princip. On nam daje posebna uputstva o tome kako da oponašamo svog milosrdnog nebeskog Oca.
Bog je „blag prema nezahvalnima i zlima.“ Kao njegova deca, moramo da shvatimo da smo pozvani da istu tu blagost pokažemo tako što ćemo voleti svoje neprijatelje, dobrim vraćati za zlo i davati drugima ne očekujući ništa zauzvrat. Primetimo da Isus ovde ne navodi nikakve izuzetke niti prečice.
Pošto nas je pozvao da budemo sudovi Božje dobrote, Isus odmah potom kaže da ne treba da sudimo drugima (Luka 6,37). On ne traži da u našim odnosima s drugima potisnemo moć kritikovanja; moramo koristiti um da bismo razlikovali istinito od pogrešnog i dobro od lošeg. Isus nas takođe ne uči da gledamo grehu kroz prste ili odbijamo da ukažemo na greške. Ne – kad Isus zapoveda da ne sudimo, to se u stvari odnosi na naš duh samopravednosti, uzvisivanje sopstvene ličnosti, licemerno i grubo osuđivanje drugih, što je sve karakteristično za stav koji naglašava tuđe greške i sa sobom uvek nosi ukus gorčine.
Takav duh guši Isusov podstrek da budemo milosrdni i prema prijateljima i prema neprijateljima. Svako od nas bi trebalo da osmotri sebe i uoči u čemu je sklon da osuđuje druge. Tu sklonost zatim treba da iskorenimo, surovost zamenimo ljubaznošću, a grubost razumevanjem.
Tako drugima pokazujemo milost koju je i Bog pokazao nama. Postoji jedna (možda i neistinita) priča o tome kako je, dok su bile male, kraljici Elizabeti i njenoj sestri Margaret majka svaki put pred odlazak na neku proslavu govorila: „Upamtite: kraljevska deca – kraljevski maniri.“Ponašanje ih nije činilo članovima kraljevske porodice, ali jeste pokazivalo da joj pripadaju.
Hrišćani, vi i ja smo članovi kraljevske porodice svemira, a naš Otac je Car sveg stvorenja. Potrudite se da vaši maniri pokazuju ko ste i čiji ste. Budite milosrdni kao što je i vaš Otac milosrdan.
