Ako uzmemo u obzir sve spise apostola Pavla, možda nigde ne nalazimo tako plastičan opis kao u ovom stihu. Nazivanje tadašnjih lažnih učitelja „psima“ je tada bilo još hrabrije i agresivnije nego danas. Međutim, Pavle taj izraz ne koristi samo da bi ostavio utisak; on je bio veoma zabrinut jer su se oko crkve u Filipima kretali opasni ljudi.
Sekte i lažni učitelji su gotovo uvek lišeni svake radosti, a ni ovi zli ljudi u Filipima nisu bili drugačiji. Bili su suprotno od onoga što su govorili da su. Tvrdili su da je za pravog hrišćanina neophodno da se drži starozavetnog obrednog zakona. Obratili su se vernima u Filipima, koji su otkrili radost u Gospodu, u suštini ih pitajući: Da li ste stvarno hrišćani ako ne vršite obred obrezanja? Ovo Pavlovo upozorenje „čuvajte se“ trebalo je da podseti mladu crkvu da „uveličano“ hrišćanstvo zapravo iskrivljuje pravo evanđelje. Ako nešto dodajemo evanđelju, time ćemo mu oduzeti radost, pa čak i spasenje.
I zato, reč „psi“ u ovom stihu ne bi trebalo da nas asocira na pitomog porodičnog ljubimca. Pavle ne misli na zlatnog retrivera. Pre bi trebalo da pomislimo na uličnog psa, bolesnog mešanca koji pretura po đubretu i može da nam nanese mnogo štete svojim ujedom. Pavle je naglasio da su ljudi koji tvrde da čovek mora da ispuni zahteve zakona da bi zadobio milost podjednako opasni. Skretali su pažnju sa Hrista i ublažavali značaj njegove smrti, vaskrsenja i vaznesenja.
Pavle je stalno upozoravao na tragične posledice lažnog učenja – a pošto je voleo ljude u crkvi u Filipima i za njih govorio da su njegova „radost i venac“ (Filipljanima 4,1), protivio se svemu što bi ih skrenulo sa jedinog puta ka slavi. Želeo je da ostanu budni.
I mi lako zaboravljamo da radosnu vest ne čini poruka „Potrudi se da budeš dovoljno dobar!“, nego: „Ni tvoje najbolje nije dovoljno – ali Isus jeste dovoljan.“
Evo radosne vesti: jedino verom u Hrista mi smo pravo „obrezanje“ – to jest, oni koji su izdvojeni kao pravi Božji narod, i to ne zato što smo odsekli deo tela, već zato što je Hristos odsečen nas radi. U svakoj generaciji ima onih koji insistiraju na spoljašnjim pokazateljima vere i koji ih se – skriveno ili naočigled svima – pridržavaju misleći da će se tako spasti. Ali nikakav spoljašnji ritual niti verski obred ne spasava. Ne uzdajte se u telo – u odlaske u crkvu, u čitanje Biblije, u to kakav ste supružnik, roditelj, radnik, evangelizator ili bilo šta drugo. Uzdajte se samo u Hrista. Jedino je on dovoljan.
