Kad mi u 21. veku pomislimo na decu, obično se fokusiramo na njihove subjektivne osobine; slatka su nam i umiljata, a povremeno pogrešno mislimo da su savršena i da su centar svemira. Takvo savremeno mišljenje o deci nas u stvari sprečava da shvatimo šta je Isus mislio kad je rekao: „Pustite dečicu da dolaze k meni.“
U središtu Isusove ilustracije leže objektivne osobine dece. Deca ne glasaju. Nemaju vozačku dozvolu. Odrasli ih ne pitaju prečesto kad treba doneti odluku o nečemu bitnom u njihovom životu ili životu porodice. Dok su mala, potpuno zavise od nekog drugog. Grubo rečeno, dečica su mala, bespomoćna i bez mnogo vidljivih zahteva i zasluga.
Zar nije onda čudo što ih je Isus tako toplo prihvatio? Međutim, iako je to čudesno, svakako ne treba da nas iznenadi, jer znamo koliko Bog često moćno koristi upravo krotke i ponizne. Ne možemo da se nadamo da ćemo ući u nebo sopstvenim zaslugama ili vrednošću. Ne, Božje carstvo pripada onima koji su siromašni, usamljeni i bespomoćni, koji nemaju svoje zahteve ni zasluge – ljudima koji su nalik deci.
Dok polako shvatamo šta znači biti nalik detetu, uviđamo i da u carstvo možemo da uđemo tek kad prihvatimo sopstveni bespomoćan i zavisan položaj. Hristu ne prilazimo s rukama punim naših dostignuća i sposobnosti, već s praznim rukama, spremni da primimo. Evanđelje nam kaže da moramo da se ugledamo na samog Boga, koji se rodio u telu bespomoćne bebe. Zato je sasvim normalno da u njegovo carstvo uđu oni koji slede njegov ponizni primer.
Isusov odnos sa decom u ovim stihovima spušta na zemlju naš ponos, ali nas i podiže kad smo slabi. Možda svoj posao smatrate pohvalnim, a svoj položaj uglednim; možda često radije želite da dajete, a ne da primate. A možda pak znate da drugi imaju loše mišljenje o vama (ili takvo mišljenje imate i sami), pa vas iznenađuje činjenica da Bog uopšte želi bilo šta da vam da, a kamoli da jedva čeka da provede večnost s vama. Kakvi god da su vam karakter i okolnosti, priđite Isusu svakog dana sa detinjom verom, svesni svoje slabosti i bespomoćnosti. To je jedini način da uđemo u njegovo carstvo i uživamo u blagoslovima bliskosti s njim.
