Isus želi da naše usne i život budu u istoj ravni. Zato Besedu na gori završava retoričkimpitanjem koje nas više od ostalih navodi na preispitivanje: „A što me zovete: Gospode, Gospode, a ne činite što govorim?“ Video je da ljudi jedno govore, a drugo rade i želeo je da ih pozove da ozbiljno preispitaju svoje duhovno stanje. Želeo je da uvide – a to želi i za nas – da verbalno ispovedanje vere mora da ide ruku pod ruku s moralnom poslušnošću Bogu.
Isus nije učio da se u nebesko carstvo ulazi zahvaljujući dobrim delima i poslušnosti. Spasenje se dobija samo milošću, jedino po veri, bez dodavanja bilo čega (vidi Efescima 2,8). Hristu donosimo samo greh koji treba da nam se oprosti. Pa kako, dakle, glasi njegovo učenje? Jednostavno ovako: samo oni koji su mu poslušni – oni koji svoju veru pokazuju delima – istinskisu čuli evanđelje i pustili da ih ono preobrazi. Kao što su reformatori primetili, jedino nas vera spasava, ali ta vera koja spasava nije usamljena. Apostol Jovan, prisećajući se Isusovih reči, usvojoj prvoj poslanici kaže: „Ako kažemo da imamo zajednicu s njim, a u tami hodimo, lažemoi ne tvorimo istine“ (1. Jovanova 1,6). Pismo je jasno: način na koji čujemo i poslušamo Isusove reči odjeknuće u celoj večnosti, jer otkriva pravo stanje i iskrenost naše vere.
Nikakvo gomilanje vidljivih religioznih dela i nikakve religiozne reči neće moći da sakrijuod Boga naše ponašanje kad nas niko ne gleda. Oni koji prizivaju Gospoda dokazaće se, kakokaže Pavle – i nemojmo ni na tren gubiti iz vida taj zastrašujući zahtev – tako što će da „odstupe od nepravde“ (2. Timoteju 2,19). U tome je dokaz iskrene vere.
Niko od nas ne živi savršenim životom, ali smo pozvani da živimo promenjenim životom.Naš gospodar je Hristos, a njegov Duh je sada u nama. Da li ćemo biti potpuno uspešni? Nećemo. Ali bićemo drugačiji, a naš život će sve više i više pokazivati da smo se od idola obratiliBogu i da služimo živom i istinitom Bogu (vidi 1. Solunjanima 1,9). Razmotrite zato svoj život. Isus vam je Gospod? Odlično! Ali, što je još bitnije, imate li dokaz u svom životu – u onome što radite i ne radite, u iskušenjima s kojima se borite i vrlinama kojima težite, u praštanjuza koje se neprekidno molite – da je on zaista vaš Gospod?
