„Mi nismo odavde.“ To su možda u 1. veku govorili žitelji grčkog grada Filipi – čak i oni koji su u njemu rođeni – jer su živeli po rimskim zakonima, nosili rimsku odeću i zvanično pismo im je bila latinica. Bili su građani Rimskog carstva. Sve je ličilo na Rim – ali to nije bio Rim. Građani Filipa bili su u Grčkoj, ali su živeli kao građani Rima.
Pavle im je, kao hrišćanin, rekao nešto slično: živimo hrišćanskim životom, iako nismo u hrišćanskom glavnom gradu – a s radošću ćemo konstatovati da to nisu ni Vašington ni London! Prave „stepenice Kapitola“ su mnogo veće i veličanstvenije. Mi smo državljani neba, a dok ovde živimo kao stranci – kao oni kojima ovde nije mesto – trudimo se da ostavimo traga u svetu oko nas.
Kao hrišćani, imamo svakodnevnu mogućnost da zakoračimo u dan i ostavimo trag tako što ćemo biti ono što i jesmo: državljani neba, ljudi koji nisu odavde. Drugi bi trebalo da nam govore: „Hej, u tvom ponašanju i govoru vidim nešto drugačije.“ To znači da, kad razmišljamo o životu, treba da postavimo sebi neka pitanja: čemu sam ja to posvećen, šta me pokreće i upravlja mojim životom? Da li je to moj izgled? Karijera? Hobi ili zadovoljstvo? Za šta živim?
Biblija nas upozorava da će nas, ako živimo da bismo imali „kratkotrajno uživanje greha“ (Jevrejima 11,25), ti gresi na kraju izjesti i iscediti život iz nas. Ne, mi treba da živimo u iščekivanju buduće slave. Bićemo preobraženi i imaćemo novo telo, kao „njegovo slavno telo“. Naše nebesko telo neće moći da iskvare greh, neka sebična želja ili raspadanje. Jednog dana ćemo doći kući i biće divno!
Ako ljudi vide nešto drugačije u vašem životu i po vašem govoru otkriju da ste građani neba, da služite živom Bogu i da jedva čekate da se vratite kući, gde će se vaš život potpuno preobraziti, onda će vas pre ili kasnije neko od njih pitati da mu date „razlog nade koja je u vama“ (1. Petrova 3,15).
I zato, pamtite odakle ste. Uticaj evanđelja pod Bogom je direktno povezan s vašom spremnošću da živite kao Hristos. Dozvolite da vas čudo nebeskog državljanstva učini osetljivimana tuđe potrebe i saosećajnima dok živite među onima koji su „neprijatelji krsta“ (Filipljanima 3,18). Hristos će se vratiti – a kad se vrati, doći će i dan našeg povratka kući. Ako to nije danas, onda je ovaj dan za nas prilika da budemo drugačiji. Hoćemo li je iskoristiti?
