Niko nije imun na greh uzdizanja samog sebe. Da bismo to dokazali, možemo jednostavno da uđemo u bilo koju sobu u obdaništu. Neće dugo proći, a u toj maloj grupi dece neko će već početi da se hvali kako je njegova kula od kockica najveća ili crtež porodice najlepši – drugim rečima, misliće da je bolji nego što jeste.
Način razmišljanja karakterističan za svet podrazumeva poređenje sa drugima. Kad sebe doživljavamo većima nego što jesmo, to je užasan problem – problem koji omalovažava druge i ignoriše naš položaj pred Bogom. Ipak, odgovor na to ne leži u samoponižavanju, koje predstavlja suprotnost samouzvisivanju i podjednako je pogrešno. Takva samokritičnost je takođe posledica ponosa, jer i ona proističe iz poređenja sa drugima. I ona podrazumeva fokusiranost na sebe.
Hrišćaninov pogled na samog sebe treba da bude utemeljen u umu koji je obnovio Bog (Rimljanima 12,2). S takvim stavom, sopstvenu vrednost nalazimo u Božjoj milosti i blagodati. Naš značaj, identitet, vrednost i uloga imaju svoj temelj u tome ko je Bog i šta je uradio za nas, a ne u tome ko smo mi i šta smo mi uradili za njega.
Takvog stava se setimo kad pevamo stihove „Kad vidim taj čudesni krst na kome Knez slave strada“.1 Gledati krst znači fokusirati se na evanđelje – na istinu da je neko umro umesto nas i poneo našu kaznu na sebi. Kad to radimo, shvatamo nastavak pesme: „Ni najveći dobitak ne znači mi ništa, ja prezirem svoj ponos sada.“ Krst nas istovremeno i uzdiže i spušta, a to nas oslobađa potrebe da sami sebe guramo napred u životu; tada možemo da prihvatimo talente i sve što nam je Bog dao. To znači „razborito razmišljati“ o sebi.
Crkva, dakle, treba da bude primetno drugačija od sveta po tome kako vidi sebe i druge. Kad se okupimo, sjedinjeni evanđeljem, sve drugo vezano za naš identitet, iako nije nebitno, gubi svoj primarni značaj i mi svoje darove koristimo ne da bismo udovoljili sebi, već da bismo služili drugima.
Pogledajte na krst, gde je vaš Spasitelj krvario i umro za vaše grehe, zato što vas voli. Nema mesta osećaju ponosa. Nema potrebe za poređenjem s drugima. Umesto toga, upotrebite sve što vam je dao u nesebičnoj i radosnoj službi drugima.
