S vremena na vreme neko vas verovatno zapita: „Vi ste ovde član?“ Obično se takvo pitanje postavlja u klubovima, teretanama ili na sličnim mestima. Ljudi se pitaju: „Da li ste na spisku članova? Da li vas ljudi ovde znaju i prihvataju, da li biste im nedostajali da niste tu?“
Kad opisuje crkvu, Pavle je često poredi s telom. Ne moramo da upotrebimo previše mašte da bismo shvatili ta poređenja. Svi imamo tela sačinjena od različitih delova, a svaki deo ima jedinstvenu ulogu. Nisu svi delovi vidljivi, ali su svi važni. Ako jedan deo ne radi ili ga nema, ostatku tela nije svejedno. Funkcionalnost celokupnog tela zavisi od toga kako ga glava kontroliše. To važi i za Hristovo telo, svaku lokalnu crkvu: duhovno telo funkcioniše kako treba samo kad svi delovi rade zajedno pod Isusovim vođstvom. Kad se to desi, mi imamo…
• jedinstvo, jer ne živimo izolovano jedni od drugih.
• mnoštvo, jer smo sačinjeni od različitih delova i komada.
• raznolikost, jer telo uvek ima razne funkcije.
• sklad, koji se ostvaruje kad sve radi povezano.
• identitet, koji pokazuje da niko od nas u krajnjoj liniji ne može da postoji sam za sebe.
Drugim rečima, kada kao pojedinci razumemo prirodu Hristovog tela, bolje ćemo shvatiti i ko smo i kako se uklapamo u njega. Svi mi kao udovi Hristovog tela imamo svoje mesto. Kad nas je Božja blagodat preobrazila, činjenica da smo pozvani da stvorimo odnose jedni s drugima – da budemo u zajednici – trebalo bi da nam postaje sve važnija. Svi smo dobili raznovrsne darove i niko od nas ne može sam da sačinjava telo; to možemo samo kao zajednica. Svako od nas pripada drugima. Okupljamo se kao crkva da bismo dali sebe jedni drugima i Gospodu. Dajemo doprinos telu svojim prisustvom, pesmama, molitvama i zajedništvom. Kao što je Ajzak Vots napisao:
Uvek ista molba na usnama stoji,
„Mir nek je ovom svetom domu!“
Jer tu su mi prijatelji i najbliži moji.1
Crkva nije mesto na kome ćemo se samo pojaviti jednom ili više puta. To su naši bližnji – naša porodica. Potrebna nam je naša crkva, a i mi smo potrebni njoj. Što ste posvećeniji crkvi, to će vam više blagoslova ona doneti, jer je malo toga u životu bolje od okupljanja Božjih ljudi, jer tu nam je upravo i mesto – u zajedništvu sa drugima.
