Dok putujemo kroz Bibliju, shvatamo da Isus nije došao niotkuda. Biblija od početka do kraja govori o njemu. Čak su i starozavetni proroci nadahnuti od Duha pisali o Isusu. Ako odvratimo pogled od Hrista, bez obzira na to koliko dobro poznajemo Pismo, promašićemo njegovo središte, ključ i glavnog junaka.
Isus je u evanđeljima upućivao ljude na Stari zavet da bi im pomogao da shvate ko je on. Na početku svoje službe jednom se našao u sinagogi, gde je čitao tekst sa svitka proroka Isaije. Kad je završio, kako nam Luka kaže, „poče govoriti“ onima koji su slušali: „Danas smo čuli ispunjenje ovoga pisma“ (Luka 4,21). Isus se kasnije obratio zainteresovanim poznavaocima Starog zaveta jednim upozorenjem: „Istražujete Pisma, jer smatrate da u njima imate večni život; i ona svedoče za mene“ (Jovan 5,39). Nakon što je umro i vaskrsao, sreo je nekolicinu svojih utučenih sledbenika na putu za Emaus. Tada im Isus „razjasni šta je o njemu pisano u svem Pismu – počevši od Mojsija i svih proroka“ (Luka 24,27).
Drugim rečima, Isus je jasno učio da se svaki deo Starog zaveta fokusira na njega i ostvaruje u njemu samom.
Kad čitamo Pismo, upoznajemo Isusa, jer ta knjiga svedoči o njemu. Iako putem proučavanja i razumevanja starozavetnih odlomaka možemo naučiti dobre i važne moralne činjenice o životu, tu postoji i velika opasnost da nam promakne Istina, a to je Isus. Cilj svake stranice Biblije je da objavi njegovo veliko ime kako bismo ga videli i upoznali, sve na njegovu slavu.
Za svaku propoved koju čujemo, svaku lekciju koju proučimo i svaki odlomak Božje reči koji pročitamo treba da postavimo sebi pitanje: „Da li me je ovo dovelo Hristu? Da li sam otkrio Isusa u ovome?“ I ne prestajmo sa slušanjem, proučavanjem i čitanjem sve dok odgovor ne bude potvrdan, jer u njemu ćemo naći blago spasenja, istine, mudrosti i utehe.
