Ne postoji niko kome Isus ne može da pomogne.
U 9. glavi Evanđelja po Marku čitamo o Isusovom susretu sa detetom koje je već dugo bilo opsednuto nečistim duhom. Dečak je patio još od malih nogu. Nije mogao da govori niti je čuo. Kad god bi ga obuzeo, demon bi ga bacio na zemlju i momku bi krenula pena na usta, škrgutao bi zubima i grčio bi se (Marko 9,18). Taj mladić se našao u strašnim okolnostima: u suštini, bio je zarobljen u svom telu, nije mogao da čuje nikakve reči utehe od oca, porodice i prijatelja, nije mogao ni da glasom izrazi svoj bol i strahove. Njegov život pokvarili su pokušaji krivljenja i uništavanja Božjeg lika koji je nosio.
Kad se našao pred tako beznadežnom situacijom, Isus je intervenisao i božanskom rečju ukorio zlog duha. Zbog tog moćnog Hristovog prekora, neprijatelj je počeo nemoćno da se iživljava; zli duh je uzalud besneo i ubrzo je napustio mladića, koji je ostao da leži kao mrtav. A onda ga je Isus podigao.
To je ono što Isus radi. Kad sretne ljude čiji je život uništen – one koji su na putu za propast – čini ono što samo on može: ulazi u taj život, uzima čoveka za ruku, podiže ga… i čovek ostaje uspravan.
Isus je jedini koji može s pravom da kaže: „Ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u mene – živeće – ako i umre. I svaki, koji živi i veruje u mene, neće umreti doveka“ (Jovan 11,25-26). On je jedini koji može da nekome ko je potpuno bespomoćan i nesposoban da se promeni dâ novi život.
Zato nam i danas Isus prilazi i govori: Prebaci svoj teret na mene. Od bola i žalosti ne možeš da se izbaviš boljim obrazovanjem. Terapija ti neće dati konačne odgovore na tugu i zbunjenost. Zaista, dobro je da znaš da ovo ne možeš sam. Predaj mi svoje breme.
I ne samo to – Isus može preko nas da priđe i drugima. Ne postoji neko koga ćemo danas sresti, a da mu ne treba Isusova pomoć, niti postoji neko kome on ne može da pomogne. Koliko god da nam bezbrižno izgleda nečiji život, pod površinom obično ima mnogo kajanja i briga, a tu je uvek i greh koji svakog od nas polako odvlači u propast – osim ako i sve dok Isus ne interveniše. Kad naučimo da ljude oko sebe tako posmatramo, čeznućemo da ih upoznamo sa Hristom, jer nema nikoga kome Isus ne može da pomogne.
