Kada se Isus prvi put posle vaskrsenja pojavio pred njima, učenici su se krili iza zaključanih vrata; plašili su se onoga što bi vlasti koje su razapele njihovog vođu mogle da urade sledeće. Ali zaključana vrata nisu zaustavila Isusa! Ništa nije moglo da ga spreči da uđe u kuću i ponovo kroči u njihov život, dokazujući da je njihov Spasitelj i živa nada. Mogli su da ga vide, čuju, dodirnu, iskuse – a on isto tako prilazi i nama. Bez obzira na to gde smo ili šta smo učinili, Hristos može da uđe u naš život – našu tugu, tminu, strah, sumnje – može da nam se pojavi i izjavi: „Mir tebi.“
Možda ste „neverni Toma“, koji odmah želi da preispita stvari vezane za veru. Pitanja donekle i jesu dobra i zdrava. Toma je bio direktan s Isusom. U suštini je rekao: Neću verovati u tebe dok ne stavim prst u tvoje ožiljke. Isus mu je odgovorio: Dobro, ako baš to hoćeš, izvoli (Jovan 20,24-29). Isus nam može izaći u susret u našim sumnjama. Možda smo kao Petar: brzo poričemo svoj identitet u Hristu i brzo osećamo sramotu zbog takve greške. Isus je Petra, koji je bezbroj puta bio sumnjičav, da bi na kraju potpuno poklekao pred pitanjem jedne služavke, načinio stenom na kojoj je izgradio svoju crkvu (Matej 16,18). Isus nas prihvata uprkos svim našim nedostacima i koristi naš život da preobrazi druge. Možda ste nalik osramoćenoj Mariji Magdalini: progoni vas prošlost i osećate se nedostojno Isusove ljubavi i prihvatanja. A opet, Bog je odredio da Isusov prvi susret posle vaskrsenja ne bude s veroučiteljem, već sa ženom sumnjive prošlosti obeležene grehom, koja je čak bila i opsednuta đavolom. Nije slučajnost što je vaskrsli Hristos zagrlio upravo takvu osobu. On i nama nudi isti zagrljaj otkupljenja.
Isus može da prođe kroz zaključana vrata; može da priđe okorelom srcu. Svojom smrću i vaskrsenjem premostio je jaz koji je greh stvorio između odmetnutog čovečanstva i pravednog Boga. Moramo da prihvatimo spasenje koje nam besplatno daje. Ono mora da nam bude novo i sveže svakog dana.
Da li ste već uradili to? Da li ste bezuslovno i bezrezervno prihvatili Isusa? Da li ga zagrlite svakog dana? Da li se svakog jutra podsećate njegovog evanđelja? Uzdati se u njega na ovaj način znači staviti se Bogu na raspolaganje. Pokoravamo mu se kao svom Spasitelju. Uzimamo k srcu njegova obećanja i uzimamo spasenje koje nam besplatno nudi. S takvim uverenjem, videćemo ga kako stoji kraj nas i nudi nam večni i prisni mir koji pobeđuje našu tugu, tamu, strahove i sumnje i preobražava ih. Čujmo vaskrslog Hrista kako nam kaže: „Mir vam.“
