Hrišćanski život se ne živi u udobnostima.
U 3. glavi Knjige o Ruti vidimo da je Ruta preuzela veliki rizik: prišla je Vozu sa zahtevom da se brine o njoj kao svojoj ženi. Neudata žena je sama usred noći otišla u ambar pun muškaraca nakon proslave završene žetve. Kad je Voz zaspao, u okrilju tame mu je prišla i otkrila mu noge. Da je napravila neku grešku i da su je muškarci primetili, ko zna šta bi joj uradili ili rekli u vezi s njenim motivima.
Ovi događaji nama u 21. veku izgledaju čudno, ali Rutini neobični postupci pokazuju iskrenu veru u Božju brigu i zaštitu. Po Božjem zakonu, Voz je Ruti mogao da bude rođak-otkupitelj – onaj koji je štiti i stara se o njoj. Bog je u svom proviđenju odveo Rutu u Vozovo polje, a on se prema njoj poneo zaštitnički. Njena priča nam iz koraka u korak pokazuje kako Božje proviđenje savladava sve nepredviđene okolnosti, na njegovu slavu i dobro njegovog naroda.
I mi se baš kao Ruta ponekad u životu nađemo u situaciji kad ne vidimo mnogo dalje od narednog koraka. Mnogi od nas padaju u iskušenje da ostanu u čekaonici sve dok se neki detalji bar malo ne pokažu i ne razjasne. Želimo da se osećamo sigurno i da imamo sve pod kontrolom. Pa ipak, ako uporno ne želimo da se pokrenemo sve dok ne osetimo da možemo, naš život neće pokazati baš mnogo duhovnog napretka niti će biti veliko svedočanstvo čudesnog Božjeg delovanja. Strah od kretanja u pogrešnom smeru nateraće nas da se uopšte i ne mrdamo.
Kad ne znamo koji nam je korak sledeći ili kad se nađemo u neizvesnosti – a to će se svakako desiti! – moramo da verujemo Bogu i delujemo na osnovu istine njegove reči i uzdanja u vođstvo njegovog Duha. Ni Rutin plan nije bio potpuno pouzdan, ali je krenula napred jer je verovala u Boga, koji joj je iznova i iznova potvrđivao svoju vernost.
Da li vam je potrebno da počnete ovako da razmišljate? Da li morate da napustite zonu u kojoj vam je udobno i uputite se tamo gde vas Bog možda poziva? Ako su Rutu motivisale vera i poslušnost, šta će motivisati vas? Šta bi sada u vašem životu ilustrovalo veru? Možda morate da donesete neku odluku, da odete negde, uradite nešto ili razgovarate s nekim, a posledice svega toga ne možete ni da naslutite; sve što možete da kažete je: „Nemam pojma kako će ovo ispasti, ali na to me Bog poziva.“ U takvim situacijama Božja reč nas poziva da budemo mudri i da zatim krenemo napred u veri, korak po korak, uzdajući se u onoga ko je umro za nas i ko je obećao da će biti s nama „u sve dane do svršetka sveta“ (Matej 28,20). Ne poveravajte život sopstvenoj bezbednosti, već vođstvu njegove brižne ruke.
