Za članove crkve je, naravno, korisno da preuzmu inicijativu u nekoj službi, ali zdravimtelom vernika ne upravljaju individualne ideje i planovi. Naši umovi najpre moraju da se ujedine u evanđelju ukoliko želimo da crkva zaista bude pod Hristovim vođstvom. Bez tog jedinstva vodiće nas sopstvene sebične i takmičarski nastrojene želje i planovi.
Biblija ima mnogo toga da kaže o našem umu, jer mi smo ono što mislimo. Kad uvežbamo um da ispravno razmišlja, naučićemo da volimo kako treba i služimo zajedno u jednomduhu i s jednim ciljem. Deo naših mentalnih borbi ukorenjen je u staroj, sebičnoj ljudskojprirodi. Jedan od naših najvećih kamenova spoticanja nije toliko mržnja koliko ljubav prema sebi: skloni smo uobraženosti, koja je potpuno suprotna karakteru našeg Gospoda, a našmanjak poniznosti postaje prepreka koja nas sprečava da živimo u slozi s ljudima oko sebe.Čak i naša dobra dela često imaju iskvarene motive.
Ako želimo da budemo sjedinjeni u Hristu, ne možemo insistirati da sve bude po našem.Umesto toga, treba da „smatramo jedan drugoga većim od sebe.“ To znači da se, pre nego štopomislimo na sebe, prisetimo najboljih stvari u vezi s drugima; da se pre nego što vidimo štanama najviše odgovara, najpre zapitamo šta je bolje za druge i da ne stojimo po strani, već dabudemo spremni da se upoznamo sa tuđim životom i mukama. Istinska poniznost ne seda uprvi red niti sve započinje rečju „ja“. Ona je „ništavnost koja ostavlja mesta Bogu da iskažesvoju moć.“1 To je, kako nam Pavle kaže, osobina koju je pokazivao i sam Isus: „Svaki odnas neka se trudi da bližnjeg zadovolji – na dobro i za nazidanje. Jer ni Hristos nije ugađaosamom sebi“ (Rimljanima 15,2-3).
Kad najpre mislimo o sebi, teško je – štaviše, nemoguće – da Božje reči sprovedemo u delo. Ali kad naučimo da stavljamo druge ispred sebe, bićemo mnogo spremniji da se pobrinemo za njih, a ne za sebe. Kad tako radimo, bićemo istinski sjedinjeni u Hristovom telu. Verovatno znate ljude koji pokazuju ovakvu pobožnu poniznost. Sada zahvalite Bogu za njih imolite se da shvatite kako možete da sledite njihov primer – a pre svega, sledite primer samoga Hrista. On je vaše potrebe smatrao važnijim od svoje udobnosti – štaviše, od svog života.Pavle nas sve poziva: „Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima“ (Filipljanima 2,5).
