Kako god da posmatramo stvari, Nemana bismo mogli da smatramo uspešnim čovekom.
Neman je poreklom bio iz velikog grada Damaska u Siriji. Dve reke koje su izvirale u gorama Libana u svojoj nedirnutoj lepoti tekle su sve do plodne oaze u kojoj je ovaj grad sazidan. Bilo je to mesto bogatstva i dokolice, puno kulturnih atrakcija iz oblasti umetnosti, muzike i rekreacije. Neman je bio ugledni komandant sirijske vojske i na tom položaju moći i ugleda svako bi mogao da mu pozavidi. Svi su ga veoma cenili, pa i sam car. Tolika moć i prestiž su, bez sumnje, podrazumevali i veliko bogatstvo.
Drugim rečima, to je bio čovek kome je sve išlo od ruke. Osim jednog. U Nemanovom životu postojalo je nešto što je bacalo veliku senku na sve što ga je krasilo. Njegova brojna dostignuća pomračila je i savladala jedna jedina rečenica: „Ali beše gubav.“ Sve što je uživao – velike mogućnosti i imanje – nije moglo ni izbliza da reši njegov problem. Nije bio u stanju da bilo šta učini… a guba je kvarila njegov život.
Fizički problem koji je mučio Nemana slika je duhovnog stanja zbog koga svako od nas pati. Guba je bolest koja ostavlja ožiljke, ružna je i zarazna. Ovo je klasični biblijski prikaz čovekove prirode ukaljane grehom.
Kad drugima opisujemo sebe i svoje okruženje, možda navodimo ljude koje poznajemo, mesta na koja smo išli i šta smo postigli. Ipak, na kraju svega toga, bez Hrista se, kao i Neman, neizbežno krećemo ka istoj kratkoj reči: ali…
Gubu nije bilo briga za Nemanov položaj, a ni greh nije zainteresovan za naš. „Svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije“ (Rimljanima 3,23), a „svi“ stvarno znači „svi“. Nema čoveka koji je izostavljen iz te sveobuhvatne tvrdnje. Nema bogatstva koje nas može otkupiti od greha niti dobrote koja ga može prekriti. Svi mi imamo gubavu dušu, a za to nema leka osim Hrista. Tek kad priznamo da naš položaj i ono što posedujemo ne mogu da reše naš najveći problem, možemo da se obratimo Isusu, našem Velikom lekaru, koji je preuzeo našu bolest da bismo mi mogli da se izlečimo. Kao što je bio spreman da dodirne gubavca, čime je sam postajao nečist, ali bi gubavac postajao zdrav, tako je i na krstu on postao greh da bismo mi mogli da budemo pravedni pred Bogom (2. Korinćanima 5,21).
Danas smo okruženi Nemanima: ljudima koji uživaju ugled, moć i bogatstvo – ljudima koji su uspešni, ali su svejedno iskvareni grehom i podložni sudu. To je istina zbog koje prestajemo da zavidimo drugima, već se u nama budi saosećanje. Kao što je i Neman tražio lek za svoju gubu, svaki čovek traži rešenje za greh – a vi znate koji je lek za to.
