Biblija je izvanredno praktična knjiga. Njena mudrost je i bogata i realistična. Što duže živimo, to nam se smislenije ona obraća u svakoj situaciji u kojoj se nađemo. Dok stare, mnogi od nas shvataju da su naši roditelji često bili u pravu sa svojim upozorenjima i mudrim uputstvima; dok hodamo u svetlu Božje reči, sve više ćemo uviđati da je ona uvek u pravu. Pavle ovde pokazuje tu bezvremenu i realističnu mudrost. S jedne strane, ovo zvuči jednostavno: pokušajte da živite u miru sa svima. To nije teško shvatiti. Ipak, on ne kaže samo to. Uputstvu prethode dva uslova: „ako je mogućno“ i „koliko od vas zavisi“. Možemo, dakle, da zaključimo da to nije uvek moguće!
Pavle nam ovde ne govori o nekakvoj rupi u zakonu. Ne kaže nam: Budite u miru sve dok ste u stanju da kontrolišete osećanja, a ako to ne možete, imate svu slobodu da budete ozlojeđeni. On nam ovo kaže da bi bio siguran da su sukobi – ako ih ima – prisutni u našem životu ne zbog nas, nego uprkos našem zalaganju. Odgovornost za neko trenutno neprijateljstvo nikad ne sme da potiče od naše nespremnosti da se izmirimo.
Ali čak i ako smo odradili svoj deo, postoje dva slučaja kad mir nije moguć. Jedan je kad druga strana ne želi da se pomiri s nama. Možda imamo posla s nekim ko hoće da nam naškodi i razrešenje sukoba ga jednostavno ne zanima. U takvoj situaciji možda nije moguće promeniti osobu niti je sprečiti da bude gruba – ipak, ono što jeste moguće je da joj ne uzvraćamo. Kad smo sigurni da mi ničim ne doprinosimo sukobu, tada se borimo za mir „koliko od nas zavisi“.
Druga prepreka se javlja kad su uslovi izmirenja nepomirljivi sa principima svetosti, istine i pravednosti. Pisac Poslanice Jevrejima je baš tu situaciju imao na umu kad je poučio svoje čitaoce: „Težite za mirom sa svima i za osvećenjem – bez čega niko neće videti Gospoda“ (Jevrejima 12,14). Ova dva uputstva nisu nepovezana; naše težnje za mirom i svetošću ne smeju da nas odvedu u suprotnim smerovima. Težnja za izmirenjem ne sme da postane težnja za izmirenjem po svaku cenu. Neki od nas moraju da pripaze da ih nesklonost sukobljavanju i suprotstavljanju ne povuče da tragaju za mirom nauštrb pravednosti.
Srce ne možemo da promenimo; to čini Gospod. Ne smemo da dovedemo u opasnost svoje poštenje; to je glavna Gospodnja briga. Ali Bog nam daje imperativ da, koliko to od nas zavisi, težimo za mirom. Da li vam je danas potrebno da vas ova zapovest pokrene da prilagodite reči, promenite ponašanje ili napravite prvi korak ka razrešenju nekog sukoba?
