Glava koja gori od srama u ovom odlomku nije metafora osvete ili bola. Reč je o sramoti i kajanju koje pojedinci osete kada im, umesto da dobiju kaznu za ono što mislimo da zaslužuju, pružimo ljubav i velikodušnost. To se dešava kad se hrišćani prema onima koji su im naneli zlo ophode bez ikakve zlobe ili osvetoljubivosti i samim tim je, u osnovi, takvo ophođenje natprirodno. Tada će, kako Žan Kalvin primećuje, um neprijatelja najčešće krenuti „jednim od dva puta. Ili će ga naša ljubaznost smekšati, ili će ga… svedočanstvo njegove savesti peći i mučiti.“1
Zato cilj ovog „ugljevlja“ nije da zaboli, nego da donese isceljenje. Naši velikodušni postupci treba da podstaknu izmirenje i da pojedinca privuku nama, a ne da ga odgurnu od nas. To je slično milosti koju smo od Boga primili dok smo još bili njegovi neprijatelji (Rimljanima 2,4; 5,8). Međutim, ako ćemo iskreno, onda kad nam drugi nanesu zlo ili nas povrede, nemamo baš ovaj ugalj u mislima. Mnogi od nas bi tada bili srećni da pravi užareni ugalj padne na neprijatelja, izgori ga i ostavi mu ožiljke. Sami su to zaslužili, zar ne? Ipak, to ne bi bio znak vere, već bezverja. To ne liči i ne podseća na Isusa. Zato su nam ovi stihovi ponekad veoma problematični.
Primetimo da nas Božja reč ne poziva samo da ne reagujemo tj. ne svetimo se, već i da budemo aktivni, odnosno da blagosiljamo. Kad uspemo da se uzdržimo od osvete, još nismo do kraja poslušni. Kao Isusovi učenici, ne samo što treba da se uzdržimo da ne činimo neprijateljima zlo, već treba da im činimo dobro. Lako ćemo ubediti sebe da ćemo ignorisanjem neprijatelja rešiti problem i da je to nešto najrealnije čemu se možemo nadati; međutim, ovde otkrivamo da treba da im pokažemo ljubaznost! Naša uloga je da na zlo reagujemo velikodušnošću, uzdajući se u to da Bog uvek pravedno sudi i da zato mi ne moramo – štaviše, ne smemo – da sudimo (1. Petrova 2,23).
Iako smo udovi Hristova tela, mnogi od nas se i dalje upiru da opravdaju svoje neposlušne i osvetničke misli i dela. Ipak, iako je um neprijatelja možda u stanju da se izbori s našim argumentima, a njihov duh dovoljno jak da se suprotstavi našim pretnjama, ljubav na delu bi mogla da ih navede da se pokaju.
Na koji način bi ovi stihovi trebalo da vam preobraze srce ili utiču na vaše postupke? Ne bežite od njihovog izazova. Deo saobražavanja sa Hristom je nastojanje da se čini dobro neprijateljima i na delu pokaže izobilje Božje neverovatne ljubavi i velikodušnosti u nama.
