Čeznemo za tim da upoznamo Božji mir i osetimo njegovo prisustvo. Ali Božji mir, koji čuva naše srce i um (Filipljanima 4,7), ne stiže nam u vakuumu.
Do njega ne dolazimo spontano. Božji mir u nama osetićemo kad naučimo um da misli ono što je Bogu ugodno. I zato, da bismo došli do tog mira, najpre treba da se zapitamo: „Kakvo treba da bude moje razmišljanje?“
Ovaj stih nam daje Pavlov odgovor. On nas hrabri da naš obrazac razmišljanja kao osnovu ima sve što je na dobrom glasu i pohvalno. Zato nam daje spisak šest ključnih vrlina hrišćanskog razmišljanja.
Prva je istina. Moramo da se opašemo pojasom istine ako želimo da imamo koristi od bilo kog drugog dela Božjeg oklopa (Efescima 6,14). I zato istina – koju objektivno nalazimo u Hristu, a subjektivno doživljavamo dok javljamo evanđelje sebi i drugima – dolazi na prvo mesto. Pavle nas zatim, na drugom mestu, upućuje na sve što je časno – ili plemenito, kako kažu neki prevodi. Um usmeravamo na ono što je veličanstveno ili čudesno, dakle, na ono što je suprotno nemoralnom i zemaljskom. Kao vernici ne treba da hranimo um prizemnom zabavom i sličnim tričarijama, koje već zauzimaju previše mesta u našem sekularnom društvu. Umesto toga, treba da razmišljamo o onome što će uzdići našu dušu ka Bogu i njegovim divnim delima. Pavle nas zatim poziva da donosimo odluke na osnovu onoga što je pravedno i čisto, umesto na ono što nam odgovara i što nas zadovoljava. Takav način razmišljanja je razlikovao Josifa od Davida kad su se našli u sličnim situacijama: kad je Petefrijeva žena flertovala sa Josifom, on je pobegao od nje jer je želeo ono što je ispravno, a ne ono što je lako i odmah donosi zadovoljstvo (1. Mojsijeva 39,6-12). S druge strane, David je išao za svojim osećanjima: uzeo je Vitsaveju za sebe i počinio veliku nepravdu ubivši njenog muža (2. Samuilova 11). To što smo spaseni ne znači da nismo u stanju da se bezbožno ponašamo; to ponašanje započinje u umu, a završava se grešnim postupkom. Ako razmišljamo kao spaseni, nećemo se bezbožno ponašati. I najzad, treba da razmišljamo o svemu što je ljubazno i na dobrom glasu – ili, kako neki prevodi kažu, o onome što je „hvale vredno“. Kad tako razmišljamo, želećemo da slušamo o onome što izgrađuje ljude, a ne o onome što ih ruši, razočarava ili uništava. Takav stav se zalaže za bratsku ljubav i ide pod ruku s Božjom blagodaću koja je na delu u našem životu.
Uskladite svoje ramišljanje s obrascem koji nam Pavle daje i propratite ga molitvom (Filipljanima 4,6-8); tako će veoma malo mesta ostati za teskobu – to uznemirujuće i neveselo stanje uma koje nam se tako često ušunja u život. Umesto toga, uvežbajte mozak da misli Božje misli i imaćete sve bogatiji doživljaj njegovog mira i prisustva.
