Kad danas pomislimo na Noja, obično ga smatramo duhovnim divom i herojem vere. Istina je, međutim, da je to bio običan čovek. Bio je kao i svi ostali: radio je svakodnevne poslove, zarađivao za život i podizao decu.
Pre početka priče o njemu, rečeno nam je da se Gospod, „videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle, pokaja… što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu“ (1. Mojsijeva 6,5-6). Nije bilo nikakvih izuzetaka. Celo čovečanstvo je bilo zlo – uključujući i Noja.
Zaključak je jasan: svi su zgrešili. Svi su se otuđili od Boga. Svi moraju da se suoče sa sudom. „Ali Noje…“ Po Božjoj blagodati, stvarnost greha i suda uvek je ublažena božanskim „ali“. Noju je pružena blagodat – neobjašnjena i nezaslužena. To je bilo jedino što ga je na kraju razlikovalo od ostatka čovečanstva. Bog je odabrao Noja i njegovu porodicu da prime njegovu blagodat, uspostavljajući s njim odnos kakav ranije nije postojao. Zahvaljujući toj blagodati, Noje je postao „čovek pravedan“ koji „po volji Božjoj svagda življaše“ (1. Mojsijeva 6,9).
Noje nije mogao ništa da zahteva od Boga. Nije ništa zaslužio i, protivno svakom očekivanju, Bog je jednostavno intervenisao u njegovom životu.
Mnogi ljudi imaju utisak da u Starom zavetu ne nalazimo blagodat, da je u tom drevnom dobu sve bilo vatra i oganj, zakon i sud; po njima, blagodat je došla tek sa Isusom. Ipak, blagodat ne samo što je postojala i pre stvaranja, već je vidljiva i tokom istorije, u Božjem sudu i na svakoj stranici Biblije.
Blagodat prožima celo Sveto pismo. Noje je izradio brod, slušajući Božju reč onda kad je samo na nju mogao da se osloni. Kad doživimo blagodat u punini, ona umanjuje nas, a uzdiže Boga. Zbog nje shvatamo da su u životu važni samo Bog i njegova ljubav prema nama. Ona nas pokreće da verujemo njegovoj reči i slušamo njegove zapovesti.
Jedino što vas razlikuje od kulture koja vas okružuje jeste isto ono što je i Noja u njegovo vreme izdvajalo od ostalih: nezaslužena Božja naklonost. Zato pazite na duhovni ponos i na kompromise sa svetom. Niko od nas nije dovoljno bistar da dovoljno dobro shvati ideju spasenja i zasluži radost spasenja. Vi i ja to ne zaslužujemo – pa ipak, Bog je intervenisao. Samo kad nam Božja blagodat obuzme srce, i mi ćemo, kao Noje, živeti po volji Tvorca, a ne našeg sveta, s poslušnom poniznošću i nadom punom uzdanja. To može da postigne samo blagodat.
