Ono što drži hrišćanstvo jeste poruka o praštanju. Druge religije možda nude moralizam i metode koje će nam pomoći da sredimo život ili učiniti da se osećamo kao dobri ljudi. S druge strane, hrišćanstvo je za one koji su nedostojni, izgubljeni, saterani u ćošak i grešni. Drugim rečima, za svakoga.
Evanđelje od početka do kraja govori o tome šta Bog radi, a ne o tome šta mi moramo da radimo. Bog je taj koji nam po svojoj milosti daje da uopšte i poželimo da nam bude oprošteno – a u potpunosti smo pomilovani jedino onda kad poverujemo u Isusa. Kad mu se okrenemo u pokajanju i veri, možemo da se osvrnemo i kažemo da smo spaseni od kazne greha. Ono što nam se protivilo, što nas je sprečavalo da upoznamo Boga i otkrijemo njegovu ljubav i dobrotu – kazna koju smo zaslužili – sve je to sada nestalo i izbrisano je spasonosnim delom Božjeg Sina na krstu.
Stoga, kao vernici možemo – a i trebalo bi – da se radujemo činjenici da nama više ne vlada greh. Ipak, u stvarnosti, u ovom zemaljskom životu i dalje grešimo. I dalje ne pogađamo cilj, i dalje ne dostižemo Božja merila. A kad se to desi, Zli često voli da nam šapne: „Zar si stvarno spasen? Da li će ti Bog stvarno oprostiti ovoga puta?“ Na to pitanje naš odgovor mora da bude: „Da, jesam; i da, oprostiće mi, jer me onaj koji je umro za mene upravo sada zastupa.“
Ako znamo da imamo oproštaj, to nije dozvola da grešimo; Jovan je pisao upravo zato „da vi ne zgrešite“. Kad zgrešimo, radost koju smo našli u Bogu počinje da vene. On je i dalje naš nebeski Otac, ali ne bi trebalo da nas iznenadi to što, ako stalno popuštamo pred grehom, polako gubimo blagoslove koje nam je namenio.
Zato se trudimo da živimo poslušno Gospodu, ali pošto to ne činimo savršeno, moramo stalno da se kajemo. Isus je u 13. glavi Evanđelja po Jovanu naglasio važnost svakodnevnog pokajanja. On je tada oprao učenicima noge, a Petar se pobunio rečima: „Nećeš ti nikada oprati mojih nogu.“ Isus je odgovorio: „Ako te ne operem, nemaš udela sa mnom“ (13,8). Oproštaj nam ne pripada sve dok nas Isus ne opere; on, međutim, i nastavlja da nas pere ako se svakog dana kajemo i verujemo mu.
Jednog dana ćemo biti odneti na nebo i spaseni od prisustva greha. Ali dok taj veliki dan ne dođe, naš hrišćanski život treba da bude put pokajanja. Jeste spaseni. Bićete spaseni. Ali zasada, vi se iz dana u dan spasavate, dok se kajete i vraćate Isusu.
