Božji narod je narod koji čeka.
Kad se Božji narod vratio iz izgnanstva u Vavilonu, „manji proroci“ Agej, Zaharija i Malahija su im doneli Božju reč. Njihova poruka je bila slična poruci koju su njihovi prethodnici dali pre odlaska u ropstvo: Izrailjci, šta je s vama? Stalno kršite zavet. Ako tako nastavite, Bog će vam doći sa sudom.
Ipak, poruka tih manjih proroka nije govorila samo o sudu. Sadržala je i nadu.
Narod se možda fizički vratio u zemlju, ali u duhovnom smislu je i dalje bio u izgnanstvu. Juda – sve što je ostalo od Izailja – držala se nade da će Bog ispuniti svoje obećanje kako bi ljudi imali njegove blagoslove. Međutim, Božje carstvo još nije došlo u meri koju su prethodni proroci obećavali – zato što ni Božji Car još nije bio došao. Zato su ljudi čekali da se Gospod vrati i ispuni sva obećanja o spasenju.
Malahija, poslednji od starozavetnih proroka, tvrdio je da će se taj Car svakako pojaviti – ali onda je usledilo 400 godina tišine. Ljudi su se rađali, živeli, radili i umirali i ciklus se ponavljao. Verovatno su pitali jedni druge: „Pa šta je s tim rečima: »Ja ću poslati anđela svog, koji će pripraviti put preda mnom«? Vekovi su prošli od tog obećanja.“
Na kraju je nekolicina tih ljudi možda šetala po pijaci, kad se neki čudan lik u čudnoj odeći i s čudnom ishranom pojavio na ulicama i počeo da citira Stari zavet: „Šaljem vesnika svoga pred lice tvoje, koji će pripremiti put tvoj. Glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove“ (Marko 1,2-3). Tim rečima je Jovan Krstitelj okončao generacije tišine. Nakon mnogo dugih godina čekanja, Bog je kao i uvek bio veran da održi svoje obećanje. Poslao je i svog glasnika i svog Cara kako bi svi ljudi mogli da dožive njegov blagoslov – naime, ispunjenje spasenja preko Isusa Hrista.
I u naše doba Božji narod i dalje gleda napred. Znamo da je Isus došao; takođe znamo i da će doći. Božje carstvo još nije stiglo u svoj svojoj slavnoj punini. Zato smo mi narod koji čeka u svetu koji svaku potrebu želi da zadovolji odmah; mi smo ljudi iščekivanja u svetu koji se brzo razočarava.
Kad nam se čini da dugo čekamo da Bog ispuni obećanja u našem životu, ne treba da gubimo nadu. On je iz generacije u generaciju dokazivao da je veran – a kad je poslao Isusa, došao je ispunitelj svakog obećanja. Možemo biti mirni znajući da je on postojan. „Da“, kaže Isus, „dolazim ubrzo“ (Otkrivenje 22,20). On će učiniti ono što je rekao.
