Zamislite učenika koji sedi u učionici, očiju uprtih u jednačinu ispisanu na tabli. Simboli jednačine su mu potpuno nejasni, ali boji se da digne ruku i postavi pitanje. Mnogi od nas su se verovatno već našli u sličnoj situaciji i dilemi: s jedne strane, ne želimo da privlačimo pažnju zapitkivanjem i pitamo se da li ćemo uopšte razumeti odgovor, a s druge strane, ako ne pitamo, znamo da ćemo tek onda tapkati u mestu.
Učenici su živeli zajedno sa Isusom, redovno su slušali njegove pouke, dobijali uputstva i lično videli čuda koja je izvodio, ali su se i dalje mučili da shvate opšti smisao njegove službe. Isus je mnogo puta otvoreno razgovarao s njima o onome što ga čeka – izdaji, smrti i vaskrsenju. Pa ipak, našli su se u najgoroj neprilici: „No oni ne razumevahu taj govor, te se bojahu da ga upitaju.“
Petar, Jakov i Jovan su bili svedoci Isusovog preobraženja (Marko 9,2-8). Znali su da je Božji Sin. Ipak, iako su iskreno verovali da je Isus mesija, učenici nisu znali šta to za njih znači. Njihova predstava o mesiji bila je bleda i nepotpuna, usled čega su bili zbunjeni i uplašeni. Možda nisu hteli da zamole Isusa za objašnjenje zato što nisu hteli da pokažu svoje neznanje ili pak nisu bili spremni da se suoče s posledicama onoga što im je govorio – i po sebe (stihovi 30-31) i po njih (8,34-35).
Čak i nakon smrti i vaskrsenja, Isus je dvojicu učenika na putu za Emaus morao da provede kroz celu Bibliju kako bi shvatili njegovu patnju i sklopili sve deliće (Luka 24,26-27). I kad se uzneo u nebo, učenici i dalje nisu dobro razumeli prirodu njegovog carstva. Međutim, kad su zatražili da im objasni sve to, on nije rekao: Opet ćemo o tome? Koliko puta ćete me pitati isto? Umesto toga im je ljubazno objasnio da njegovo carstvo neće doći s ponovnim uspostavljanjem hrama u Jerusalimu, već posredstvom delovanja Svetog Duha u svakom od njegovih učenika (Dela 1,8).
Možda se i vi ovde poistovećujete s učenicima – teško vam je da shvatite sve čemu nas uči Božja reč i niste sigurni da zaista želite da se suočite s posledicama onoga što ste dosad razumeli. Ipak, ne morate da budete uplašeni u svemu tome. Kako je dobro što je Isus tako blag i strpljiv učitelj – toliko blag i strpljiv sa svojim učenicima, ali i sa vama i sa mnom. I kako je dobro što u vama obitava Sveti Duh i daje vam snagu da činite ono na šta vas Gospod poziva (Jezekilj 36,26-27; Galatima 5,16). Ako vam se, dakle, danas učini da vam nedostaje mudrosti i znanja, jednostavno ih zatražite od Boga, „koji svima prosto daje i ne kori“ (Jakovljeva 1,5).
