Gospod je Gospod koji daje i drugu priliku.
Jona je na Božji poziv da upozori Nineviju na sud koji joj predstoji reagovao tako što je pobegao i sakrio se. Ali kad je ponovo pozvan, više se nije nećkao. Bio je svestan da je pogrešio, uvideo je Božju blagodat i sada je bio spreman i voljan da propoveda. Kad najzad čitamo kako je Jona pozvao ljude da se pokaju, možemo da zamislimo koliko je, dok je iz prve ruke pričao o božanskim posledicama neposlušnosti, i sam osećao težinu sopstvenog iskustva. Dao im je upozorenje, a uz njega svakako i lično svedočanstvo da je Bog i spreman i sposoban da izbavi grešne ljude čak i iz najstrašnijih okolnosti. Iako se kasnije pokazalo da Jona nije u potpunosti prihvatio veličinu Božje blagodati (Jona 4,1-3), milost koju mu je Bog pokazao je svakako imala svoje mesto u njegovoj poruci Ninevljanima. Onaj kome je Bog preko velike ribe pružio drugu priliku, sada je tu drugu priliku ponudio žiteljima grada koji su namerno okrenuli leđa Gospodu.
Da li ste shvatili tu istinu da je Bog Bog druge (pa i treće i četvrte) prilike? Znate li da ne možete nadmašiti Božju milost niti dosegnuti dubine njegove blagodati? Ako to znate, onda poruku evanđelja svakako nećete držati samo za sebe. Način na koji ćete je širiti biće odraz milosti koju ste i sami primili. Ako hrišćani dok pričaju o veri zvuče oštro, bezdušno i opterećeno pravilima, onda im Božja milost, blagodat i ljubav još nisu dovoljno omekšali srce. Međutim, ako se u rečima i delima hrišćana primećuje pobedničko i primamljivo divljenje Božjoj milosti, možemo slobodno pretpostaviti da su je i lično upoznali.
Pesnik Čarls Vesli je, oduševljen Božjom milošću, spremno izjavio:
Duboke li milosti što ne vene! Ima li je možda malo i za mene?
Može li se uzdržati od gneva svoga, poštedeti mene, najgorega?
Od njegove blagodati dugo sam bežao i u lice sam mu se rugao;
Na pozive gluv sam ostajao i hiljadu puta ga razočarao…
A Spasitelj što za me istrpi muke ranjen sad preda mnom širi ruke:
Bog je ljubav, osećam to; da, Isus plače, al’ voli svejedno.1
Razmislimo sada o Božjoj milosti koju nam je dao time što nas je doveo veri i što ima strpljenja s nama i prašta nam. Dozvolimo da osećaj divljenja prema njegovim postupcima prožima način na koji govorimo drugima o njegovoj otkupljujućoj ljubavi. Ako poznajete nekoga kome niste ukazali na Božju milost kad ste imali priliku za to, pomolite se sada za drugu priliku – i iskoristite je.
