Šta obraća strah u veru?
Kad je Isus razapet, učenici su bili potpuno zbunjeni, potišteni i zajedno su se krili plašeći se progonstva. Jedan od njih, Juda, već se ubio. Drugi, Petar, popustio je pod pritiskom i odrekao se Isusa, njihovog vođe i učitelja čiju su brutalnu smrt videli nešto kasnije. Na prvi pogled nam se čini da su s njim umrle i njihove nade i snovi. Pa ipak, samo nekoliko nedelja kasnije, ista ta utučena grupa ljudi bila je na ulicama Jerusalima hrabro objavljujući da je Isus vaskrsli mesija. Šta je taj njihov užasni strah preobratilo u smelu veru? Šta može i u nama da izazove sličnu promenu? Samo vaskrsli Isus.
Jevrejsko poreklo učenika navelo ih je da poveruju da će mesija, kad se jednom pojavi, zauvek ostati tu. Zbog toga su u početku bili slomljeni zbog Isusove smrti, jer im je više ličila na konačni poraz nego na slavnu pobedu. Za činjenicu da su nakon Isusove smrti počeli samouvereno da ga propovedaju kao mesiju postoji samo jedno moguće objašnjenje: mora da su videli vaskrslog Isusa. Da nisu, onda bi ga se sa setom ili pak gorčinom sećali kao voljenog učitelja – i to bi bilo sve. Kakav oproštaj i nada se mogu naći u mrtvom čoveku? Ali uz vaskrslog mesiju, sve se iznenada menja.
Biblija nam u izveštajima iz prve ruke kaže da su učenici sreli vaskrslog Hrista (na primer, vidi Jovan 20,11 – 21,23). Neki tvrde da su učenici halucinirali, da su ga „videli“ samo zbog svoje svesrdne vere. Ali setimo se, u početku nisu ni verovali da je vaskrsnuo! Pismo nam, štaviše, kaže da su sedeli u zaključanoj sobi i da su bili preplašeni i razočarani (20,19). A čak i da jesu samo umislili vaskrslog Hrista koji vlada, verovatno ga ne bi umislili kao Isusa koji im je na obali spremio ribu i jeo s njima, koji i dalje nosi ožiljke svoje surove smrti i koji ide ulicama i susreće ih na razne načine. Takođe ne bi predstavili sebe kao takve kukavice niti bi uključili u evanđelja izveštaje žena (čije se svedočanstvo u tadašnjoj kulturi nije prihvatalo). Umesto toga, prikazali bi sebe kao hrabre i istaknute ljude koji su prvi otkrili da je grob prazan. Bilo koje drugo objašnjenje za praznu grobnicu zahteva još više „vere“ od uzdanja u ono što nam se otkrilo u Božjoj reči.
Vaskrsenje menja sve. Moramo da uzmemo u ozbir činjenice koje prate Isusov povratak iz mrtvih – ali moramo da razmotrimo i slavnu radosnu vest koju nam on nudi. Bez bukvalnog telesnog Isusovog vaskrsenja, hrišćanstvo je bezvredno; „Uzaludna je vaša vera“ (1. Korinćanima 15,17). Ipak, pošto Isus jeste vaskrsao i zaista vlada, onda u njemu imamo oproštaj koji ne možemo naći ni u kome drugom, u njemu su budućnost i nada kakve drugde nemamo. Da li ste okom vere videli Gospoda kako je vaskrsao i vlada? Onda ćete, kao Marija i učenici, videti kako se vaš sumnjom ispunjeni strah preokreće u pouzdanu veru dok hrabro iznosite tu istinu pred svoje srce i pred ovaj uplašeni svet.
