Kad roditelji i bake i deke počnu da guguču nad novim članom porodice, često već imaju nade i planove u vezi s tim šta će ta mala devojčica ili dečak postići u životu. Ipak, bilo bi prilično zanimljivo kad bi deca još tako mala mogla da objave svoje namere i životne ciljeve. I po ovome je Hristos jedinstven: on jeste došao u svet s objavom: „Dolazim da učinim, Bože, tvoju volju.“
Kad je imao dvanaest godina, roditelji su ga našli kako u hramu razgovara sa verskim vođama i učiteljima. Marija i Josif su ga pre toga tražili već tri dana i ne pomišljajući da bi mogao biti tu. Bili su potpuno zbunjeni, ali on im je odgovorio: „Zar niste znali da ja treba da budem u domu svoga Oca?“ (Luka 2,49). Već je od najmlađih dana znao koji je njegov cilj.
Kakva je to Očeva volja koju je Hristos došao da ispuni? Biblija nam kaže da je, poslavši Isusa, Otac svom narodu dao onoga koji će svojom poslušnošću ispuniti sve zahteve zakona i potom istrpeti kaznu za greh kako bi oslobodio ljude od robovanja grehu. Dolazak Spasitelja je planiran u celoj večnosti i obećanje o njemu čitamo u celom Starom zavetu, „knjizi u kojoj je napisano za njega“. Isus – koji je u svet ušao kao beba u jaslama – jeste sámo ispunjenje našeg spasenja.
U svakom trenu svog života, bilo da je reč o Sataninom kušanju ili agoniji u Getsimanskom vrtu, Isus je znao koji je njegov cilj. Razumeo je da je tu po Očevoj volji. Iako se molio da ga mimoiđe ta čaša patnje, pokorio se Ocu u savršenoj poslušnosti. Bio je, kao i svaki drugi čovek, u iskušenju da se ne pokori Očevoj volji, ali se svejedno molio: „Ali ne kako ja hoću nego kako ti“ (Matej 26,39-46).
Isus nije bio nejasan kad je reč o razlogu njegovog dolaska – a pošto je živeo u skladu s Očevom voljom, pridružićemo mu se u večnosti, radujući se svemu što je za nas postigao.
Ne mogu sam ja, svojim rukama
da ispunim zahteve tvog zakona;
Mogu da radim bez stajanja
i lijem mnoge suze kajanja;
Al’ ništa greh moj neće ukloniti,
jer samo ti spasavaš – samo ti.1
Danas vi i ja možemo živeti da bismo činili Božju volju: ne iz straha od kazne koja nas čeka ako ne poslušamo, već s verom da smo u Hristu već blagosloveni. Pošto je on uvek bio poslušan, nama je oprošteno ukoliko ne uspemo da činimo isto i imamo slobodu da radosno sledimo Očevu volju – ne zato što moramo, nego zato što želimo.
