Kad su ga pitali da objasni uticaj koji je ostvario svojim životom, osnivač Vojske spasa Vilijam But odgovorio je jednom upečatljivom rečenicom: „Ja sam u potpunosti Hristov.“
U tom odgovoru nema ničeg ponositog ili oholog. To je, jednostavno, bio jedini način na koji je But mogao da objasni kako je on, običan čovek bez značajnijih sredstava, toliko poslužio Bogu i ostvario toliki uticaj u datom istorijskom trenutku.
Šta se dešava kada smo u potpunosti Hristovi?
Na početku 12. glave Poslanice Rimljanima, posle jedanaest slavnih poglavlja koja proslavljaju spasenje od greha koje je Bog omogućio krstom i njegovu bezgraničnu milost u odabiranju sopstvenog naroda, Pavle poziva sve koji veruju Hristu da se u potpunosti – telom, umom i duhom – pokore Gospodu Isusu. Reč koju ovde koristi za molbu potiče od grčke reči logikos, od koje potiče i naša reč „logičan“. Drugim rečima, njegov podsticaj nije zasnovan na osećanjima ili manipulaciji. Pavle ovde racionalno i usrdno moli svoje čitaoce Božjom samilošću.
Ne postoji dimenzija naše ljudske prirode koja nije pogođena našim namernim odmetanjem od Boga. Ipak, po svojoj milosti, Bog čoveku ne uračunava greh i uzdržava se da sprovede sud koji smo zaslužili. Umesto toga je uzeo naše grehe i pripisao ih je svom jedinom voljenom Sinu.
Ako ignorišemo reči „Božjom samilošću“ iz ovog poziva, odmah grešimo. Ovo je poziv ljudima koji su primili osnažujuću Božju milost da se žrtvuju – ne kako bi bili prihvaćeni, već upravo zbog činjenice da već jesu prihvaćeni. Ovaj poziv je upućen onima koje je milost već oslobodila da postanu sve što je Bog namerio i da mu se potpuno posvete.
Bog od nas ne traži da mu dajemo novac ili materijalne stvari. Ne želi da mu damo nešto manje, već nešto veće od toga: same sebe. Sve što jesmo, sve što mislimo, sve što osećamo, sve što radimo i sve što znamo – kad to damo Bogu koji je za nas dao svog Sina, to je jedina logična reakcija na njegovu milost. Kad se potpuno damo Bogu, kad mu damo sve što možemo – koliko god to bilo ograničeno – to se može upotrebiti za njegovu slavu i planove. Hrišćanski život nema opciju polovičnosti i uzdržavanja. To je život u kome se daje sve.
U takvoj posvećenosti postoji nešto slavno što govori: „Ulažem sve svoje.“ Ako sve uložimo, onda nema granica onome što će se desiti u nama i zahvaljujući nama. Da li ćete i vi biti onaj koji kaže: „Ja sam u potpunosti Hristov“?
