Ne bi trebalo da nas iznenadi ili uznemiri kad se kao hrišćani neprekidno suočavamo s protivljenjima. Čovečanstvo je prirodno naklonjeno oholom odbacivanju Boga, pa samim tim i odbacivanju njegovog naroda. Čovek na nestabilnim temeljima svog ponosa „zida grad“ (da upotrebimo slikoviti jezik Otkrivenja) i utvrđuje način života koji je suprotstavljen Božjim planovima. Čovečanstvo to radi još od pada u greh. Prvi bezbožni građevinski projekat bio je smešten „u zemlji senarskoj“, na mestu zvanom Vavilon (1. Mojsijeva 11,1-9) – mestu u koje je Božji narod kasnije bio izgnan. Zato se 18. glava Otkrivenja odnosi na čovečji grad, koji je, kao i Vavilon, sazidan da bi se prkosilo Bogu. Vavilon je zatim predstavljen kao prostitutka koja mami ljude da počine duhovnu preljubu. Čovekov grad je zamaman i zavodljiv i uspešno odvraća ljude od Boga. To je „veliki grad koji ima vladavinu nad carevima zemaljskim“ (17,18), a njegov uticaj je velik i destruktivan.
Kako onda da žitelji Božjeg grada reaguju na ovakvog takmaca iz sveta? Treba da budemo u svetu, ali da ne budemo njegovi. Drugim rečima, treba da budemo so, koja ima specifičan ukus i sposobnost da očuva. Takođe treba da budemo svetlo, koje iznosi na videlo ono što tama skriva, ali takođe vodi druge ka bezbednom mestu (Matej 5,13-16). Treba da živimo u tom napetom položaju onih koji su deo ovoga sveta, ali mu ne pripadaju: onih koji ovde stanuju, ali su takođe izdvojeni od onih čiji su srce i um usmereni protiv Boga. Verne ne smeju da obeleže gresi čovekovog grada; kako Jovan kaže, ne smemo da „primimo od njegovih zala“. Ako popustimo pred čarima Vavilona, pokazaćemo da nikada zaista i nismo bili građani Božjeg carstva.
Oni koji slede Hrista moraju biti posvećeni biblijskoj istini. Hrišćanstvo nije samo moralni kodeks. Ono nije samo uputstvo za život ili jedan od načina da se poboljša život. Gde je u tome krst? Hrišćanstvo se razlikuje od svih drugih religija po tome što se čvrsto drži Isusove smrti na krstu kao načina da se izmirimo sa Bogom. Nekada smo bili mrtvi u gresima, podložni Božjem gnevu i osudi – ali on nas je otkupio putem Hristovog savršenog života, otkupljujuće smrti i trijumfalnog vaskrsenja.
Svet zasad živi kao što je oduvek i živeo, ali jednog dana Hristos će se vratiti i utišati svakog lažnog proroka, svakog žitelja Vavilona, pa i samog đavola. Možda nam se čini da crkva trpi pritiske i ruganja, da se stavlja van zakona i progoni. Svet smatra da je slaba, da je na pogrešnoj strani istorije i nedostojna poštovanja i prihvatanja. Ali naša nada je u ovoj pobedonosnoj tvrdnji: ni vrata Vavilona ni vrata pakla je neće nadvladati, jer će je Hristos izgraditi i sačuvati (Matej 16,18). Dok sada živimo u Vavilonu, koji su vam od njegovih greha najprivlačniji? Zbog čega ste najčešće u iskušenju da živite kao da je ovaj grad sve što postoji? Kakve ste prilike imali da budete so i svetlost ljudima oko sebe? Potrudite se i da se oduprete čovekovom gradu i da pozovete druge da dođu u Božji grad.
