Bog nije nekakav fini dekica ili kosmički Deda Mraz koji samo deli poklone i koga ništa drugo ne zanima previše.
Ne – on je svet i pravedan. Mi ljudi smo grešni i zato smo otuđeni od njega. Između čovečanstva i našeg Tvorca vlada neprijateljstvo. Ovo nije poruka koju prečesto čujemo, a svakako nije baš ni prijatna. Ipak, Bog ne previđa to neprijateljstvo. Nikad nije, niti će ikada. Pismo jasno govori šta Bog misli o grehu. Pavle opisuje ljude kao Božje neprijatelje i jasno tvrdi da nas greh razdvaja od Boga. Pavlove reči su odjek psalmistinih, koje Bogu kažu: „Ti mrziš sve koji zlo čine“ (Psalam 5,5, NSP) – što je poruka koju nije ni prijatno pročitati ni lako razumeti na prvi pogled.
Čemu onda da se nadamo? Kako da se uopšte izmirimo sa Bogom? Kako Bog može da kazni greh po zasluzi, a da svejedno pomiluje grešnike?
Divan je i mudar naš Bog!
Kad greh i sram beše sve,
Drugi Adam u pomoć dođe
I spasenje donese.1
Isus je svojom smrću na krstu zadovoljio Božju pravdu. Uzeo je na sebe i našu obavezu da se potpuno povinujemo Božjem zakonu i odgovornost za naš neuspeh da to učinimo. Zatim je svojim bezgrešnim življenjem ispunio našu obavezu i izbrisao našu krivicu svojom žrtvom koju je prineo na krstu. Čak ni kad smo se otuđili od njega, a on zbog toga zamrzeo naše grešno postojanje, Bog nas nije napustio. Naprotiv – tada nas je posredstvom svog Sina pomirio sa sobom. Ako nam ovo ne zvuči kao najneverovatnija vest, onda nismo dobro shvatili koliko je ozbiljan naš greh, niti Božju osudu i veličanstvenost našeg spasenja. Kod nas koji smo već neko vreme hrišćani lako se može desiti da nam sve to zvuči poznato; zato ponekad sve to potcenjujemo i osećamo se prijatno i ušuškano. Međutim, Hristova smrt nije samo polazna tačka naše vere; ona jeste naša vera. Zato danas zastanimo i vidimo kako drugi Adam, savršeni čovek, uspeva u onome u čemu prvi Adam nije – pobeđuje zlo i preokreće posledice pada. To je evanđelje. Naši gresi su oprošteni. Spaseni smo. Nekad smo bili neprijatelji, a sada smo mu prijatelji. Hristos je sada naše uzdanje, naš mir i život.
To što smo u Hristu nije beznačajna stvar, već neverovatno jemstvo. Kad smo slabi pred grehom, Hristova moć nas oslobađa. Kad nismo mogli da platimo taj preveliki dug, on ga je poneo na drvetu krsta (1. Petrova 2,24). Sada sedimo s njim na nebu. Ni naš najveći današnji uspeh neće nas podići više nego što nas je on već podigao; isto tako, ni naša najveća današnja muka ili neuspeh neće nas oboriti s tog mesta.
1. John H. Newman, ”The Dream of Gerontius“ (1865).
