U nekim kulturama značenje ličnog imena nije previše važno. Biramo ga jer nam se sviđa kako zvuči ili zato što je važno za našu porodicu. Ipak, postoje kulture u kojima ime može da nosi veliki značaj. Njegovo značenje može da govori nešto o osobi koja ga nosi ili o nadama ljudi koji su ga nadenuli.
Kad se Mojsije susreo s Bogom u zapaljenom grmu, pitao je: „Evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im kažem: Bog otaca vaših posla me k vama, ako mi kažu: Kako mu je ime? Šta ću im kazati?“ (2. Mojsijeva 3,13). Ime koje je Bog dao Mojsiju – JHVH (koje je prevedeno kao „Onaj što jeste“) – sadrži četiri suglasnika i nijedan samoglasnik. Pokušajte da izgovorite JHVH i videćete da je gotovo nemoguće. To ime je, takoreći, neizrecivo.
Zašto je Bog tako odgovorio? Mojsije je pitao za ime autoriteta koje će onda preneti Izrailju i faraonu, a Bog mu je dao nešto ovako neizgovorljivo. Kao da je govorio: Nema imena koje bi moglo adekvatno da iskaže ko sam ja. Zato im reci da te je poslao Onaj što jeste. Reci faraonu da posmatra šta ću uraditi za svoj narod. Onda će znati ko sam.
Biblija je priča ne samo o Božjem spasonosnom delu, već i o prikazu Božjeg karaktera. Mnogi od nas su postali vešti u čitanju Biblije i postavljanju važnih pitanja o primeni reči: „Kakve ovo veze ima i kako se može sprovesti? Šta ovo za mene znači?“ Takva pitanja nisu nevažna ili pogrešna, ali ne treba najpre njih da postavljamo. U priči i temi te knjige Bog je glavni junak, tako da bi u svakom odlomku najpre trebalo da postavimo pitanje: „Šta mi ovo govori o Bogu?“ Biblija je napisana da opiše Božje postupanje, karakter i slavu.
Mnogi od nas veruju da nam od crkve svake nedelje treba nekoliko anegdota ili nešto što će nas nadahnuti u našim problemima s finansijama, odnosima i mnogim drugim stvarima s kojima se suočavamo. U istoriji hrišćanstva nikad nije bilo toliko priručnika za vernike kao što ih ima danas. Pa ipak, kako stojimo? Naizgled znamo sve, ali ne znamo ko je Bog!
Da bi uradio ono na šta ga je Bog pozvao, Mojsije je morao da shvati ko je Bog. On je, baš kao i mi, morao da zna da Bog nije samo ime.
Život se preobražava kad čitamo Bibliju i pitamo: „Šta mogu da otkrijem o Bogu?“ Kad vidimo šta je učinio i bolje shvatimo ko je, onda ga više poštujemo i volimo – a tada ćemo biti u stanju da živimo po njegovoj volji i ostvarimo ono na šta nas je pozvao. Nikad nećemo moći da izmerimo dubinu slave našeg neizrecivo divnog Boga, ali večnost ćemo provesti tako što ćemo ga sve više i bolje videti. Dok čitamo njegovu Reč, taj proces može da počne već danas.
