Skoro svako voli da primi lep poklon. Srce oseća zahvalnost za porodicu, slobodu, slobodno vreme, topli krevet i osvežavajuće piće; po prirodi smo u stanju da bar donekle iskažemo zahvalnost za to. „Hvala“ je reč koju još kao mali naučimo.
Pripadnik američkog pokreta probuđenja Džonatan Edvards je, srećom, napravio razliku između onoga što je nazvao „prirodnom zahvalnošću“ i „blagodatnom zahvalnošću“.1 Prirodna zahvalnost počiva na stvarima koje su nam date i koristima koje imamo od njih. Prirodnu zahvalnost mogu da osete svi. S druge strane, blagodatna zahvalnost je nešto sasvim drugo i mogu je doživeti i pokazati samo Božja deca. To je odavanje priznanja Božjem karakteru, dobroti, ljubavi, moći i izuzetnosti, bez obzira na to kakve nam je darove ili uživanja pružio. Ona zna da imamo razloga da budemo zahvalni Bogu i kad nam je dan dobar i kad je loš, i kad smo zaposleni i kad nismo, kad su vesti dobre i kad su obeshrabrujuće, i kad smo zdravi i kad smo smrtno bolesni. Takvu zahvalnost nam samo milost otkriva i ona je istinski znak prisustva Svetog Duha u nečijem životu. Blagodatna zahvalnost nam omogućava da se sa svime suočimo sa svešću da je Bog uveliko uključen u naš život i okolnosti, jer nas je učinio posebnim objektom svoje ljubavi.
Kad je Džonatan Edvards umro usled neuspele vakcinacije protiv malih boginja, njegova žena Sara je pisala njihovoj ćerki: „Šta da kažem? Sveti i dobri Bog je naneo mračni oblak nad nas.“ Primetimo koliko je to iskreno. Nema površnog osećaja trijumfalizma. Ali njen suprug nije preminuo slučajno; nadmoćni Bog je presudio i zaključio da je pravi čas da Džonatan dođe kući po svoju večnu nagradu. Zato je Sara u nastavku rekla: „Ali moj Bog živi; moje srce pripada njemu… Svi smo mi dati Bogu, ja baš tamo jesam i volim da budem.“2
U vreme žalosti nikad nećemo biti u stanju da ovakve reči izgovorimo iz prirodne zahvalnosti; ona nam u teškim gubicima ne može pomoći. Ovakvo razmišljanje može da bude rezultat samo blagodatne zahvalnosti. Možda se trenutno nalazite u teškim ili srceparajućim okolnostima; a ako to trenutno ne važi za vas, jednog dana će važiti, jer je ovo pali svet. Ipak, u takvim trenucima možete da se držite Božje ljubavi i odaberete da se uzdate u Božju dobrotu, koja se najjasnije pokazala na krstu. Onda ćete čak i u najmračnijem periodu moći da uživate u njegovom prisustvu i uvek ćete imati razloga da mu zahvalite. Ima neke snage, dostojanstva i poštovanja prema Bogu u rečima: „Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje“ (Jov 1,21).
1. A Treatise Concerning Religious Affections, in Three Parts”, u The Works of Jonathan Edwards, ur. Sereno Dwight, revidirao i ispravio Edward Hickman (1834; novo izdanje Banner of Truth, 1979), 1:276.
2. Sarah Pierpont Edwards to Esther Burr, 3. april 1758. u Memoirs of Jonathan Edwards, autor Sereno Dwight, u Edwards, Works, 1:clxxix.
