Kad je figura koja je stajala na obali rekla ribarima da zabace mreže s druge strane broda i kad su ribari videli da su, nakon što cele noći ništa nisu ulovili, mreže sada prepune, postalo im je jasno ko im se to obratio. Do tada im možda nije bilo dato da ga prepoznaju, baš kao ni ljudima na putu za Emaus (Luka 24,16). Možda nisu prepoznali Spasitelja zbog jutarnje izmaglice ili zato što je čamac bio previše udaljen od kopna.
Šta god da je bio razlog, Jovan, „učenik koga je Isus ljubio“, uskoro je shvatio ko im se obratio i čim je to saznanje podelio s Petrom, ovaj je krenuo u akciju. Jovanovo prepoznavanje i Petrova reakcija su kombinacija koja divno prikazuje Božji naum u postojanju različitosti koje se dopunjuju. Bog uzima sve Jovane i Petre ovog sveta i spaja ih da bi postali ono što sami ne mogu. U celom Evanđelju po Jovanu vidimo Jovanovu dubokoumnu i postojanu veru. Kad su on i Petar došli do prazne grobnice, video je odeću na mestu gde je trebalo da bude telo i poverovao je (Jovan 20,8). Njegova izjava sa čamca takođe nam otkriva čoveka koji svoje okolnosti nije prebrzo uzimao zdravo za gotovo, već bi o njima razmislio i zatim pun pouzdanja poverovao. Kad je Jovan shvatio da je pred njima Isus, rekao je to i Petru. Ovaj je na to reagovao onako kako je to često radio: odmah je s verom i strastveno stupio u akciju. Možemo da ga zamislimo kako skače u vodu i mlatara rukama i nogama, trudeći se da plivajući i hodajući dođe do Spasitelja na obali. Bez oklevanja je iskočio iz čamca. Mislio je samo na to kako da dođe do svog Gospoda.
Bez kontemplativne, pronicljive prirode svih Jovana ovog sveta, svi Petri na ovom svetu bi sagoreli u svojim grozničavim aktivnostima. Bez Petrove smelosti, svi Jovani ovog sveta straćili bi život u promišljanju. Svima nam je potreban partner ako želimo da dobro služimo Hristu. Bili vi Petrovog, Jovanovog ili nekog drugog temperamenta, Bog vas je stvorio takvima da biste služili u njegovom carstvu. Mnogi od nas provode previše vremena želeći da budu više nalik drugima. Neki od nas bez problema uviđaju jače strane svog tipa ličnosti, ali ne umeju da ih ponizno upotrebe u službi drugima niti imaju strpljenja za metode onih koji su drugačiji. Šta bi se promenilo u načinu na koji vidite sebe i svoju svrhu kad biste shvatili da je svaki aspekt vašeg temperamenta dar od Boga i da on ne želi da ga koristite za svoje ciljeve, već u poslušnosti njemu, zajedno s njegovim narodom, na slavu njegovog Sina?
