Ljubomora je uobičajeno osećanje za čoveka. Ona je i čudovište – džin koji svakoga može živog da pojede.
Kako izlazite na kraj s ljubomorom? Postoji li u vašoj sferi uticaja ili okruženju neko kome sve ide od ruke; neko ko doživljava veliki uspeh, a s kim biste na neki način voleli da zamenite mesto? Moramo da budemo pažljivi. „Odbojna strast zavisti“, piše Džordž Loson, „teži da upropasti svoj predmet, ali pritom muči i uništava nas same.“1 Ljubomora obično uništava ljubomornog.
Josifova braća toga još nisu bila svesna, ali već su bila na putu da izvrše zločin prevare, pakosti i prodaje u roblje rođenog brata – ukratko, na putu ka najgnusnijim zločinima. Prvi korak na tom putu bila je ljubomora. Oni je nisu ni bili svesni, pa su postepeno bili sve bliži postupcima koje verovatno nisu odobravali u vreme kad je Josif tek počeo da im priča snove o svojoj uzvišenosti.
Moramo naučiti da uočimo svoju ljubomoru i da se obračunamo s njom. Kako da se ophodimo prema tuđem uspehu, a da ne podlegnemo ozlojeđenosti i ljubomori?
Kao prvo, tako što ćemo priznati da je Bog gospodar svih čovekovih akcija. Bog je odredio šta će Josif imati i kakav će biti – i on je odlučio da njegova braća imaju manje važan položaj. Da su bili spremni da razmisle o tome, iako je to možda bilo teško, bili bi pošteđeni bola ljubomorne mržnje koji su sami sebi naneli. Kao drugo, treba da se okrenemo Bogu u molitvi. Poznati propovednik iz 19. veka F. B. Majer jednom je pričao kako je u oblast u kojoj je služio došao još jedan propovednik, privukavši sebi nekolicinu iz njegove zajednice. Počeo je da oseća ljubomoru, a jedinu slobodu je pronalazio u molitvi za tog kolegu pastora – molitvi da Bog blagosilja tuđu službu. Molitva će oslabiti stisak ljubomore u našem srcu.
Bog je taj koji podiže i obara. Da su Josifova braća shvatila ovu istinu, ne bi ni imali priliku da budu ljubomorni. Takođe, Bog je taj koji nam daruje svaki dah. Da su to shvatili, želeli bi da budu zahvalni, a ne ogorčeni. Preispitajmo danas svoje srce, pokajmo se zbog ljubomore ukoliko je otkrijemo i poklonimo se pred nadmoćnim Bogom s poniznošću i zahvalnošću.
