Po Božjoj milosti, svaki hrišćanski brak je i nešto više od braka.
Cilj ljudskog braka je da ukaže na jedan veći, konačni brak sklopljen u nebu između mladoženje Hrista i njegove neveste crkve. Drugim rečima, brak govori o krajnjem Božjem cilju „da u Hristu ponovo sastavi sve što je na nebesima i na zemlji“ (Efescima 1,10). Pavle zato i daje posebna uputstva muževima kako bi njihov brak prikazao to zajedništvo koje je Bog naumio.
U braku mužev glavni cilj nije fizička i emotivna podrška ženi. On, naravno, ima tu ulogu – ali krajnji cilj za koji se bori je da žena bude spremna da se susretne s Isusom.
Zato je reč agape koju apostol Pavle ovde koristi za „ljubav“ vrlo važna: ona podrazumeva samopožrtvovanost i unižavanje samog sebe. To znači da je važno šta dajemo, a ne šta dobijamo. Važno je ono što dugujemo, ne šta se nama duguje. To nije težnja za onim što je za nas dobro, nego davanje sebe za ono što je istinski dobro za suprugu, kako bi bila „sveta i neporočna“ (Efescima 5,27). Zato je Hristos dao život za svoju crkvu; isto tako i muž treba da dâ sebe za svoju ženu.
Ako ste oženjeni, kako da u stvarnom, svakodnevnom životu ovako volite ženu? U praktičnom smislu, potrudite se da ne bude onoga što bismo mogli da označimo skraćenicom ZZZ. Tačnije, ne dozvolite sebi da je zapostavljate, u fizičkom, emotivnom i duhovnom smislu – a ako vam na put stanu obaveze na poslu, u klubu ili crkvi, onda bi trebalo da preispitate čemu posvećujete pažnju. Takođe ne dopustite sebi da je zlostavljate, što uključuje i one očiglednije grehe, ali i omalovažavanje, ponižavanje, nepažljivost ili mišljenje da je prava srećnica što se za vas udala. I konačno, postarajte se da nikada svoj brak ne uzimate zdravo za gotovo, što se tokom vremena vrlo lako može desiti.
Ipak, iako su ovakvi praktični podsetnici od velike pomoći, najveće merilo i motivacija za ljubav jeste Hristova ljubav prema njegovoj nevesti dokazana na krstu. Ako ne shvatamo koliko Isus voli svoju crkvu, mučićemo se čak i kad imamo najbolje namere, a neuspesi će nas potpuno slomiti. Zato moramo da se ugledamo na Hrista, koji je, iako sam nije imao nikakvu potrebu, došao i predao sebe da bismo mi, sa svim svojim potrebama, odmetanjem i prazninom, bili dobrodošli u njegov zagrljaj, srce i porodicu i postali deo njegove neveste.
Da li se ponekad zapitate: „Zašto bi on mene tako voleo?“ Ako se pitate, onda vidite koliko je uzvišen poziv muževima „volite svoje žene – kao što je i Hristos zavoleo Crkvu.“ Ako ste suprug, ili se nadate da ćete jednog dana to biti, sve mora započeti molitvom: molitvom da vam Sveti Duh dâ da razmišljate biblijski, da živite poslušno i volite iskreno i nesebično. A ako ste supruga, ili se nadate da ćete jednog dana biti, onda i vi treba da se ovako molite za muža – da biste oboje bili radosni, ali pre svega radi slave Božje.
