Brak je dar od Boga koji smo ukaljali svojim grehom. Ovi stihovi opisuju savršeno sjedinjeno partnerstvo ljubavi u kome vlada poverenje i nema sramote. Nažalost, jedna od opipljivih posledica našeg življenja u palom svetu jeste to što van filmova nijedan brak ne izgleda tako. Tragedija čovekovog greha leži u tome što u samoj našoj prirodi imamo težnju da pokvarimo ono što je Bog stvorio za naše dobro i svoju slavu, čime se gube lepota i radost braka kakav je Bog imao na umu. Ipak, ima nade! Božji Duh daje vernima da brak posmatraju baš onako kako ga je on osmislio.
Najpre moramo da shvatimo da su ljudi van Hrista u neskrivenoj pobuni protiv Božjih planova. Kad je reč o prirodi braka, mi nismo samo zbunjeni, već se naše grešne želje potpuno protive čak i onome što razumemo. Često se brak – onakav kakav nam je dat u Bibliji – doživljava kao kavez, ograničenje ili čovekov davno smišljen projekat tj. neka vrsta prevaziđene zaostavštine ranijih generacija. Ako ovako posmatramo Božji naum za brak, to je zato što smo po prirodi predodređeni da kažemo: „Ne sviđaju mi se Božji planovi. Ja ću to na svoj način da uradim.“
Međutim, kad smo sjedinjeni sa Hristom, Bog nam daje da brak posmatramo u skladu s njegovim naumom. Kakvi god da su zakoni naših vlada, Pismo sasvim jasno tvrdi da odnos koji nije monogaman i heteroseksualan pred Bogom nije i ne može biti brak, jer je on na samom početku utvrdio kakav brak treba da bude. Isusova potvrda opisa braka iz 2. glave Prve Mojsijeve pokazuje da se u Božjem planu od početka do sada ništa nije promenilo (Matej 19,4-6). Bibliju ne smemo da menjamo i prepravljamo kako bi se prilagodila društvenim trendovima koji žele da brak definišu drugačije. Iako mnogi u našem palom svetu s neodobravanjem gledaju Božji naum za biblijski brak, ako verujemo da je Biblija sama Božja reč, onda ćemo se držati njenog učenja dok uređujemo sopstveni život, dok govorimo o vezama drugih ljudi i molimo se za njih. Kao vernici treba da znamo da Bog u svakoj kulturi i vremenu želi da brak odražava Hristovu ljubav i posvećenost njegovom narodu (Efescima 5,22-25). Moramo upamtiti da je Gospod Isus došao da obnovi i popravi sve što je pokvareno i iskrivljeno zbog pada u greh. Samo u Hristu i preko njega moguće je brak posmatrati u skladu sa Božjim obrascem i planom. Umesto da živimo kako sami znamo i umemo, on je milostivo pozvao naše srce da se pokloni njegovom planu, kome nema ravnog. Za neke će poziv da u ovoj oblasti budu poslušni Bogu predstavljati veliku žrtvu. Nama koji živimo u 21. veku biće potrebna velika hrabrost da se zauzmemo za Božji način života i suprotstavimo se čovekovom. Ako uzmete u obzir svoje okruženje i okolnosti, šta bi za vas podrazumevalo razmišljanje, govor i postupanje u skladu sa Božjim planom za njegov divni dar braka?
