Č. H. Sperdžen je svojoj zajednici u Londonu jednom rekao: „Dragi moj prijatelju, ako si odlučio da živiš tako da niko ne može da te uvredi, a da ne plati za to, niti da se nekažnjeno odnosi prema tebi s nepoštovanjem, onda nemoj ujutru da se moliš Bogu da ti pomogne da ostvariš što si naumio za taj dan.“1 Zaključak je jednostavan: nama je sasvim prirodno da branimo svoj ugled i svetimo se onima koji nas prevare. Isto tako, trpljenje zla i prepuštanje suda Bogu nam uopšte nisu prirodni.
Pa ipak, sprovođenje osude je obaveza za koju nismo nimalo kvalifikovani. Kad uzvratimo, ne znamo koliko jak treba da bude taj udarac, a kad neko kaže nešto što nas pogodi, često reagujemo još gorim rečima. U dubini duše mislimo da ćemo mržnju nadvladati još većom mržnjom – umesto toga, samo uvećavamo zlo. Očito je da zlo treba da bude kažnjeno; zlo će i biti kažnjeno. Međutim, ne smemo mi da ga kažnjavamo.
Samo je Bog savršen u svom sudu i pravdi. On će ispraviti sve što je krivo. Postoji presto koji je uzvišeniji od bilo čega što je ovaj svet video i jednog dana će sve loše presude, nepravde i iskrivljena čovekova pravda biti dovedeni u red.
To, međutim, ne treba da bude maska našoj osvetoljubivosti. Neprijateljima ne treba da želimo ništa osim spasenja. Prema onima koji su nam naneli zlo, koji su radili protiv nas i podrivali nas imamo jasnu dužnost: treba da ih blagosiljamo i molimo se za njih (Matej 5,44; Luka 6,28).
Isus je naš primer: „Kada su ga vređali – on nije odgovarao uvredom, kada je stradao – nije pretio, nego je prepustio onome koji pravedno sudi“ (1. Petrova 2,23). Ni u kom slučaju nećemo pretrpeti veću nepravdu nego što je on pretrpeo; zato smo pozvani da u svakoj situaciji reagujemo kao on.
U kakvim situacijama i s kojim ljudima padate u iskušenje da žestoko uzvratite umesto da na pogrešno odgovorite ispravnim? Ove tri stvari će vam pomoći da učinite dobro tim ljudima i tako udovoljite Bogu. Kao prvo, posmatrajte Isusa. Teško je pogledati Hrista na krstu kako govori: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“ (Luka 23,34) i zatim se osvetiti, na koji god način. Kao drugo, neka vas blagodat Božja zadivljuje. Setite se ko ste po prirodi i ko ste po blagodati postali. Nemoguće je biti zadivljen blagodaću i istovremeno želeti zlo drugima. I na kraju, neka vam misli budu usmerene na večnost i visoki Božji presto. Vaš zemaljski položaj nije sve što postoji i pravdu ne morate da vidite izvršenu ovde i sada. Zato zamolite Boga da vam pomogne da činite dobro i ne umarate se, čak i ako vam se na to uzvrati zlom. On je voljan da vam pomogne da postignete nešto što se potpuno poklapa s onim što je zapovedio.
