Da je sve što je imao bio samo onaj čuveni šareni plašt, Josif bi potpuno propao nakon što su mu ga braća oduzela, a njega prodala u roblje. Ali čovek koji je nosio taj plašt imao je karakter; kad je ostao bez plašta, karakter je i dalje bio tu. Štaviše, nastavio je da se formira i sazreva dok je radio kao rob u Petefrijevom domu. U ovom vatrenom iskušenju Bog je izlio blagoslov i naklonost na Josifov život.
Za Josifa bi bilo sasvim razumljivo da se, kad je postao rob u egipatskom domaćinstvu, učauri i izoluje, da odbija da se uključi u život oko sebe, da se buni protiv egipatskog mnogoboštva i prezire Petefrijev autoritet. Međutim, takav pristup mu ne bi omogućio priliku da svedoči o Bogu. Umesto da se zatvori, Josif kao da je odlučio da bude najbolji sluga koga je Petefrije ikad imao, jer je znao da u krajnjoj liniji služi Bogu.
Iako je napredovao zahvaljujući Božjoj dobroti, i dalje je bio rob. Njegov svakodnevni život bio je ispunjen dirinčenjem – što većina od nas može sasvim dobro da razume! Ali ako želimo da procvetamo i u najgorim ili najobičnijim okolnostima, moramo naučiti da razumemo iskustva životne rutine i u njima primetimo Božju ruku blagoslova, gde god da je.
Pošto se Josif u svojim iskušenjima uzdao u Boga, Petefrije je, kako nam je rečeno, video da je Gospod s njim i da mu daje uspeha u svemu što radi. Josif nije morao da kaže Petefriju za tu naklonost. Kad je Božji blagoslov na nekom životu, to se vidi – a ponekad, kao što vidimo na Petefrijevom primeru, čak i neverni to primete.
Moramo naučiti da živimo sa svešću da sve što radimo, svaki naš trenutak i postupak zapravo predstavljaju priliku da proslavimo i veličamo Boga. Gde god da se nađemo, možemo da primenimo Pavlov savet onima koji su, kao Josif, bili i Božji ljudi i robovi: „Činite iz duše kao da činite Gospodu a ne ljudima, znajući da ćete od Gospoda kao uzvraćaj primiti nasledstvo. Služite Gospodu Hristu“ (Kološanima 3,23-24). Tek kad shvatimo da smo stvoreni za njegovu slavu, moći ćemo životna iskušenja i naporan rad da pretvorimo u čin slavljenja. Po Bibliji, naše dužnosti su prilika da otkrijemo koliko se oslanjamo na Boga i pokažemo njegove blagoslove. Bilo da smo direktori ili čistači ulica, bilo da trgujemo, zidamo ili menjamo pelene, osetićemo se i ponizno i radosno ako se molimo:
Moj Bože i Care, nauči me da u svemu tebe vidim,
Svaku stvar i sve poslove da kao za tebe činim.1
