U romanu Fjodora Dostojevskog Braća Karamazovi jedan od likova savetuje: „Najglavnije je, samog sebe ne lažite. Onaj koji sam sebe laže, i svoju laž sluša, taj dolazi dotle da nikakvu istinu ni u sebi, niti oko sebe ne opaža, dakle, dolazi do nepoštovanja i prema sebi, i premadrugima.“1 Gotovo tri milenijuma pre toga, i David je opisao moguće posledice samozavaravanja u vezi s tim kakvim smo zaista.
Iskrenost je ključna u otkrivanju sreće. Radosni i zadovoljni ljudi ne lažu ni sebe ni druge. Ne možemo da varamo sami sebe i budemo od srca srećni; prevara i sreća ne idu ruku pod ruku.
Biblija nas poziva da budemo iskreni sa sobom, jer je to pošteno. Ona usmerava svetlost ka našem srcu i umu i otkriva nam istinu o čovekovom nezgodnom položaju. Kaže nam da živimo u nepravednosti, zbog čega smo iznutra naklonjeni zlu, a priroda nam je iskvarena grehom. Mi smo prestupnici koji idu tamo gde ne bi trebalo. Mi smo grešnici koji ne uspevaju da žive po sopstvenim merilima, a kamoli po Božjim.
Iznenađenje ovog stiha leži u tome što David počinje rečima „blago onom“ ili „srećan je čovek“, ali odmah zatim spominje i tako neprijatne istine kao što su naša grešnost i težnja da u vezi s njom lažemo i sebe i Boga. Ipak, mogao je to da tvrdi zato što za nevolju pred kojom se našao Bog i te kako ima leka.
Primetimo da David kaže: „Srećan je čovek kome Gospod ne uračunava krivicu.“ Pošto je svet, Bog mora da uračuna greh – ali on ga uračunava nekom drugom, odnosno svom Sinu, našem Gospodu Isusu Hristu. U Davidovim rečima nalazimo divnu doktrinu opravdanja po veri, koju najpre vidimo u Božjem odnosu s Avraamom, koji „poverova Bogu, i on mu primi to u pravdu“ (1. Mojsijeva 15,6). Onog časa kad zaista poverujemo da su naši gresi uračunati našem Spasitelju, bićemo blagosloveni; bićemo srećniji nego ikad pre.
I zato, prvi korak ka blagoslovu jeste iskrenost. Mi nismo dobri ljudi koji ponekad pogreše. Nismo sjajni pojedinci s ponekom manom za koju možemo da okrivimo vaspitanje, okruženje ili manjak sna tokom protekle noći. Mi smo grešnici sa lažljivim srcem, koji ne uspevaju da žive po slavnim Božjim merilima i po prirodi nasleđuju samo gnev (Jeremija 17,9; Rimljanima 3,23; Efescima 2,1-3). Sagledajte sebe iskreno. Pogledajte kako ste zgrešili Gospodu. Tada ćete biti spremni da primite najradosniju vest na svetu, a to je da je svakog dana, iako su „gresi naši brojni, njegova milost veća.“2
