Šta se dešava prilikom pričesti? Zašto hrišćani jedu hleb i piju vino?
Dok pokušavamo da odgovorimo na ova pitanja, mnogi od nas se neće setiti Mojsija. Ako njegovu priču posmatramo iz prevelike blizine, videćemo samo deliće: trsku, gorući žbun i pošasti. Ali ako se dovoljno udaljimo, videćemo slavu velikog Božjeg plana.
Kako bi pokrenuo izlazak svog naroda Izrailja iz Egipta, Bog je kaznio celu zemlju poslavši poslednju od deset pošasti na Egipat: svaki egipatski prvenac bio je ubijen. I izrailjski prvenci bi umrli, jer nisu bili bezgrešni, a greh vodi u smrt (Rimljanima 6,23). Međutim, Bog im je obredom Pashe omogućio da to izbegnu. Kad bi na dovratku video krv žrtvovanog jagnjeta nanetu biljkom isop (2. Mojsijeva 12,22), Bog bi zaobišao to domaćinstvo.
U Starom zavetu je taj Božji postupak bio veliki čin njegovog spasenja. Bog je u njemu i preko njega učio svoj narod jednom ključnom principu: Bog spasava putem zamene. Spasao je taj narod jer su umesto ljudi bile žrtvovane životinje. Kao što je Mojsije zabeležio, te noći u Egiptu „ne beše kuće u kojoj ne bi mrtvaca“ (2. Mojsijeva 12,30). Svaka kuća je imala mrtvog ili sina ili jagnje. Božji narod je zaslužio smrt zbog svojih greha, ali pošto su verovali u tuđu žrtvu, kao što je Bog zapovedio i postarao se za to, bili su oslobođeni. Svake godine tokom cele starozavetne istorije Božji narod bi se osvrtao na ovaj događaj i prisećao te velike istine: Bog spasava putem zamene.
Sve te godine i sve te proslave podvlače značaj trenutka kada je Jovan Krstitelj videvši Isusa kako prilazi rekao: „Evo jagnje Božije koje uklanja greh sveta!“ (Jovan 1,29). Njega je Bog poslao da spase narod od greha i oslobodi ga – baš kao pashalno jagnje.
Izrailjev izlazak iz Egipta je nagoveštaj velikog izlaska čovečanstva kada se ljudi, koji zaslužuju Božji sud, uzdaju u krv koja je za njih prolivena na krstu i zadobijaju slobodu od greha.Tada se kidaju svi njihovi lanci, baš kao lanci Izrailja kad se oslobodio ropstva.
Kad sledeći put razmišljate o pričesti, razmotrite i priču o Mojsiju, gorućem žbunu i pošastima. Zatim povežite tačkice i setite se da pričest uzimamo zato što je Isus naša žrtva. On je Jagnje Božje. On je naša zamena. Ne treba da se bojimo suda jer je on za nama – isplaćen na krstu. Sada smo na putu za obećanu zemlju.
