Zamislite ovo: sedite u omiljenom restoranu, a oko vas svi gosti za stolovima piju mleko iz flašica za bebe. Kakva bizarna scena! Ipak, upravo ovakvu sliku nam daje pisac Poslanice Jevrejima kad podstiče tadašnje jevrejske hrišćane da gladuju za time da sve više i više postaju nalik Hristu. Znao je da su mnogi od njih već postali opušteni i ušuškani u veri. Oni koji su već mogli da budu učitelji morali su da krenu iznova sa učenjem slova i čitanja.
Ovi vernici su teško shvatali biblijske principe, ali uzrok tome nisu bile komplikovane teme niti nesposobnost pisca da precizno objasni stvari. Ne, oni su namerno sporo učili. Kad autor kaže da su postali „tupi za slušanje“, reč za „tupi“ je ista koju upotrebljava kasnije, kad ih opominje da ne budu „tromi“ (Jevrejima 6,12). Tamo podstiče čitaoce da ne tolerišu lenstvovanje, već da se ugledaju na one „koji verom i strpljivošću nasleđuju obećanja“.
Pisac verovatno ne bi bio tako strog da su ti rani hrišćani bili poslušne duše; da su pažljivo slušali i zaista se trudili da shvate biblijske ideje, ali im jednostavno ne ide. Ali nije bilo tako. Korio je članove crkve koji su morali da svim srcem prihvate istinu, ali su postali apatični. Njihov elan je izbledeo. Prestali su da obraćaju pažnju. Zato nisu ni mogli da shvate Božju istinu, pa ona samim tim nije mogla ni da ih preobrazi.
Ako nismo budni, isto se može desiti i nama. Ne možemo da živimo hraneći se instant doručkom, tostom i mlekom. U redu je voleti mleko, u redu je koristiti ga u ishrani. Ali nije u redu hraniti se samo njime. To je za bebe, a mi ne treba da ostanemo bebe. Moramo naučiti da jedemo nešto hranljivije i proširimo svoj meni.
Neka nam cilj bude da neprekidno rastemo u blagodati i poznanju Gospoda našeg i Spasitelja Isusa Hrista (2. Petrova 3,18), tako da budemo u stanju da se uhvatimo ukoštac s onim što istinsko hrišćansko iskustvo obuhvata. Ne budimo oni koji čuju radosnu vest evanđelja i pomisle: „A, znam to. Ne moram više da slušam.“ Ne mislite da je nedeljna propoved duhovna hrana koja može da vam potraje cele nedelje. Ne kupajte se u plićaku Božje reči, bez želje da ikad zaplivate dublje u njena bogatstva. Budite neko ko voli evanđelje i ko se, po Božjoj milosti, nikad ne umara od njega; budite neko ko voli Božju reč – voli da je pije, žvaće, neko koga njena istina uvek iznova pokreće dok se trudi da postane više nalik njenom najvažnijem junaku, našem Gospodu i Spasitelju.
