Da li vam se dešava da nekome treba da kupite poklon, a da pritom uopšte ne znate šta ta osoba želi ili joj treba? Ne znate koji broj džempera nosi, koju boju voli ni da li je igračka prikladna za uzrast deteta, tako da na kraju iznervirano dignete ruke i kažete: „Ma uzeću bilo šta! Ionako će to da zamene. Koga briga?“
Davanje poklona nije uvek tako lako i radosno kao što bi trebalo da bude. Činjenica je da čak ni najbolji od nas ne mogu uvek da daju savršene poklone, jer niko od nas nije bez mane. Nemamo uvid, znanje, ponekad sredstava, a često čak ni volje da damo pravi poklon. U ovome se potpuno razlikujemo od Boga, jer je Bog davalac savšenih darova i samo savršenih darova. On je po prirodi dobar i neizmerno velikodušan. Daje nam ne očekujući da uzvratimo i ne ograničava svoju dobrotu pitanjima da li smo je zaslužili. Nijedan njegov poklon nećemo poželeti da zamenimo.
Ne samo što je Bog savršeno darežljiv, već se ta darežljivost nikad ne menja. Čak i najboljim zemaljskim roditeljima moramo da priđemo u pravom času, jer njihova osećanja nisu postojana. I deca uče da biraju trenutke. Kao tinejdžer sam lako čitao očev govor tela; kad je razgovarao s elektrodistribucijom, znao sam da to nije pravi čas da mu tražim novac za nove automobilske gume.
Međutim, s našim nebeskim Ocem ne moramo da se pitamo da li je u redu prići mu. On nije ćudljiv niti razdražljiv. Možemo se uzdati u to da će uvek reagovati prikladno. Nikad neće biti nesvestan nečega, nesposoban, nedostupan ili bezvoljan. On je u Hristu dostupan i budno prati želje našeg srca i svakodnevne brige.
Mi smo Božja deca i jedan od načina na koji Otac pokazuje svoju ljubav prema nama jesu i njegovi savršeni darovi. Zato bi zahvalnost trebalo da bude obeležje svakog njegovog deteta. Ako znamo Očev karakter, kako možemo i da budemo bilo šta drugo sem zahvalni – čak i kad njegovi darovi nisu ono što bismo možda sami odabrali? I zato, brojimo svoje blagoslove svaki dan. Setimo se da su svi dobri darovi njegovi. Recimo mu:
Vernost je velika tvoja, moj Gospode,
Svakoga jutra je milost nova…
Sve što ja trebam, gle, rukom svo’m daješ –
Vernost je velika k meni tvoja!1
1. Thomas O. Chisholm, “Great Is Thy Faithfulness” (1923).
