Favorizovanje nekoga u međuljudskim odnosima je ludost.
To možemo da vidimo u celoj priči o Božjem narodu u Starom zavetu, ali verovatno je najočiglednije u Josifovom životu, jer je on bio posebno drag svom ocu Jakovu. Josif se „[Jakovu] rodio pod starost“, a dobio ga je sa svojom velikom životnom ljubavlju Rahiljom. Zato je Jakov, koga je Bog nazvao Izrailj, voleo ovog sina više nego ostale. Taj koren pristrasnosti je u ovoj porodici izrodio mnogo loših plodova.
Jakov je pokazao ko mu je mezimac tako što je sinu dao poklon koji je sam napravio, „šarenu haljinu“. To je bio očigledni znak miljeništva – a Josif ga je vrlo rado nosio. Taj sporni ogrtač je izazvao veliko neprijateljstvo kod Josifove braće. Iz tog neprijateljstva iznikle su zloba i ubilačke namere. Na kraju su otišli tako daleko da su prodali rođenog brata u ropstvo i lažirali njegovu smrt.
Ako je poklanjanje ogrtača provociralo takvu reakciju, onda je problem sigurno bio mnogo veći od samog ogrtača. U pozadini je sigurno ležao neki okoreli greh. A upravo to i nalazimo kod Josifove braće. Nije im smetalo što je ogrtač vrlo vredan, već što je postavio Josifa u klasu iznad njih. Dajući Josifu takav poklon, Jakov ga ja izdigao iznad braće i to ih je zabrinulo. Izbor miljenika uvek podrazumeva i implicitni izbor neomiljenog; on kod odabranog miljenika potpaljuje oholost i ponos, a kod neomiljenih prezir i ozlojeđenost. Možda ste oko sebe – pa čak i u sopstvenom životu – videli štetne posledice izbora (ili neizbora) za miljenika.
Jakov je trebalo da zna koliko je to loše tim pre što je i sam bio predmet nezasluženog favorizovanja – majka je njega volela više od brata Isava i to je dovelo do velike nesreće. Njegov odnos sa Isavom je godinama bio narušen, baš kao što vidimo kod Josifa i njegove braće.
Ipak, nemojmo se tako lako distancirati od razmišljanja i postupaka Jakova ili njegovih sinova, jer se lako može desiti da smo i sami krivi za nešto slično. Svi moramo da se čuvamo ludosti biranja miljenika u odnosima i besa koji ga tako često prati. Pristrasnost je raširena i razumljiva greška, ali ta greška ima duboku, mračnu i destruktivnu senku.
Umesto da jednostavno odmahujemo glavom na Jakovljevu lakomislenost, hajde da nešto naučimo iz nje. Svaki odnos je jedinstveni Božji dar. Možemo biti sigurni da ćemo te odnose narušiti ili uništiti ukoliko smo nekome iz bilo kog razloga naklonjeniji. Međutim, ako svakog prijatelja, člana porodice i bližnjeg tretiramo s istom ljubavlju i naklonošću, tako odajemo čast Bogu i ohrabrujemo ljude koje je postavio oko nas.
