Ponekad čak i proroci imaju mnogo toga da nauče.
Nakon što je bio u trbuhu ribe, Jona više nije bio neposlušan, ali se i sada u svojoj poslušnosti čudio; Božja blagodat mu je i dalje bila zagonetna. U početku se trudio da pobegne od zadatka koji mu je Bog dao, ali kasnije, iako je otišao tamo gde mu je rečeno i rekao ono što je trebalo, nikako nije bio saglasan s Božjim milostivim planom za Nineviju. U gradu koji je sasvim odbacio Izrailjevog Boga došlo je do probuđenja – a Božji prorok je reagovao tako što se razgnevio na Boga!
Međutim, Bog nije otpisao Jonu, iako je ovaj zbog svoje sebičnosti i uskih pogleda pogrešno reagovao na njegovu dobrotu, već se postarao da ga velika riba izbavi od neposlušnosti, a s pravom je mogao da se postara i da ga neki veliki lav pojede! Ipak, nije to učinio jer je milostiv i saosećajan. S Jonom je postupao strpljivo i ljubazno, kako bi ovaj shvatio da je ono što u svemu tome ne valja pre svega njegov stav.
Jonina reakcija na pokajanje Ninevljanja je bila čudna za jednog proroka. Možda smo očekivali da će biti zahvalan Bogu što nije rešio da ga odbaci, već mu je pružio čast da bude upotrebljen u njegovoj službi. Umesto toga, kad se grad pokajao, „Joni bi vrlo nedrago.“ Doslovni prevod ovog stiha ide i korak dalje: „To je za Jonu bilo zlo, veliko zlo.“ Nije došlo do nevolje koju je očekivao – osude za koju je mislio i nadao se da će zadesiti Nineviju – ali upravo takav stav jeste bio nevolja, i to u njegovom srcu i umu.
Koliko god nam to nezamislivo zvuči, u Joninim postupcima možemo videti odraz sopstvenih stavova i reakcija. I mi možda idemo gde nam se kaže, govorimo što nam je rečeno da kažemo, radimo ono na šta nas je Bog pozvao… pa ipak, u srži nismo zaista zadovoljni kako se njegov plan odvija. Možda radije čeznemo za sudom nego za milošću. Ne sviđa nam se kad Bog blagosilja druge na načine na koje nas nije ili kad blagosilja druge koji nisu koliko i mi posvećeni njegovom poslanju. Možda ponekad i govorimo Bogu kako treba da uredi stvari u svom svetu.
Kako da se približimo njegovom saosećanju i radosno krenemo u misiju koju nam je dao? Jednostavno ovako: treba da shvatimo da nismo bolji ni od koga drugog – da ni mi ništa manje ne zaslužujemo njegov gnev niti nam njegove dobrote sleduje više nego drugima. Krst nam pokazuje Božju milost; on čini naše srce poniznim, ispunjavajući ga istim saosećanjem i blagodaću zahvaljujući kojima je i njegov Sin otišao na Golgotu. Da li vam je teško da danas imate takvo saosećanje prema drugima? Posmatrajte krst i zatražite od Gospoda da vas nauči onome što je i Jona morao da nauči.
