Biblija jasno kaže da se Bog ne menja. U isto vreme, Knjiga proroka Jone potvrđuje da on može da promeni svoj stav i postupanje prema ljudima i da to i čini. Kako da shvatimo ove dve očigledno suprotne tvrdnje?
Taj sukob vidimo i na drugim mestima u Pismu. Na primer, Bog je za svoj odnos sa carem Saulom u jednom trenutku rekao: „Kajem se što sam Saula postavio carem, jer je odstupio od mene, i nije izvršio moje reči“ (1. Samuilova 15,11). Ipak, nekoliko stihova kasnije rečeno nam je: „Uzvišeni Izraelov Bog neće slagati niti će zbog nečeg zažaliti, jer on nije čovek zemaljski da zbog čega zažali“ (29. stih, NSP). Čini nam se kao da Bog žali zbog svoje odluke, ali onda nam je rečeno da on ne žali ni zbog čega.
Ipak, ova dva iskaza nisu baš toliko nedosledna. Kad se za Boga kaže da je zažalio ili se predomislio, takvi opisi su prilagođeni našoj ograničenoj, ljudskoj perspektivi. Čini nam se da se Bog nekako promenio, ali zapravo se promenilo naše ljudsko ponašanje. Jednostavnije rečeno, Saul više nije bio kao pre. Postao je neposlušan, a Bog je na tu promenjenu okolnost reagovao potpuno u skladu sa svojim karakterom. Slično vidimo kod Ninevljana, koji su nakon Jonine propovedi takođe promenili ponašanje – ovaj put u suprotnom smeru: okrenuli su se od zla. Bog se postojano protivi grehu i uvek je naklonjen pokajanju i veri; njegov karakter se ne menja. Njegova upozorenja treba da prenu zalutale i privedu ih pokajanju – a ako do tog pokajanja dođe, i Božja reakcija je prikladna.
Samo zahvaljujući ovakvoj Božjoj reakciji grešnik koji poveruje u Isusa može da zna da ga Bog prihvata. Pošto je „Isus Hristos isti juče i danas i doveka“ (Jevrejima 13,8), onda znamo da nas Bog, kad mu priđemo s pokajanjem i detinjom verom, prihvata sa saosećanjem i milošću. Takva je njegova priroda, a on se ne menja. S naše tačke gledišta, može da nam se učini da se predomislio – ali Bog uvek ostaje veran svakoj reči koju je ikada izgovorio. U svetu koji se stalno menja i u kome ni najbolji od nas ponekad nisu u stanju da održe reč, ovo je snažan temelj za naše današnje uzdanje i radost.
