Telo Hristovo nije mesto za soliste, bar ne kad je reč o službi. Hrišćanski život je timska igra, a ne takmičenje. Apostol Pavle nas iznova i iznova podseća na to u svojim poslanicama ranoj crkvi.
Dok je korintska crkva još bila u povojima, Pavle je znao da joj preti podeljenost na plemena, jer se nekima više sviđalo da ih ne predvodi on, nego Apolos (1. Korinćanima 3,3-7). Da je bio vođen sopstvenim interesom, da je samo hteo da poboljša svoj ugled i učini da se crkva oslanja isključivo na njega, Pavle bi se svakako postarao da se Apolos uopšte i ne vrati u Korint. Ali čitamo da nije to uradio. Naprotiv. Hteo je samo da neko služi Božjem narodu. Znao je da služba podrazumeva zajednički rad.
Bog je u ranoj crkvi na divne načine stvarao timove za služenje. Vidimo, na primer, Timoteja. Pavle je Korinćanima rekao: „Ako pak Timotej dođe, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi delo Gospodnje kao i ja. Niko, dakle, da ga ne prezre. Ispratite ga s mirom, da dođe k meni; jer ga očekujem s braćom“ (1. Korinćanima 16,10-11). Timotej je mnogima izgledao nespremno za službu: po prirodi je bio strašljiv (zbog čega je Pavle verovatno i podsetio crkvu da bude ljubazna s njim), fizički slabašan (znamo da je morao da uzima pomalo vina radi svog stomaka) i mlađi od većine (1. Timoteju 4,12; 5,23). Međutim, Pavle je znao da je Bog dao određeni zadatak Timoteju i želeo je da mu pomogne da ga ispuni.
Sa Pavlom su služili i mnogi drugi ljudi – i muškarci i žene, a neki od njih su Fiva, Priska, Akila, Fortunato i Ahaik. Niko od njih nije izgledao niti se ponašao kao ostali. Nisu imali podjednake darove. Ipak, svi su bili od ključnog značaja za službu. Isto važi i za crkvu danas: Gospod nam je svima poverio različite zadatke. Zato je veoma važno da se odupremo potrebi da služimo samo onima koji su nam slični ili nas najviše impresioniraju. Ne bi trebalo da govorimo: „Sviđa mi se samo kako propoveda“, ili: „Mogu da slušam samo njen glas“, ili: „Nešto se baš i ne slažem s njim.“ Radije treba da budemo zahvalni za sve Božje sluge.
Tokom života ćemo uglavnom ostati nepoznati svima osim ljudima iz neposrednog okruženja. Ipak, dovoljno će biti da nam epitaf glasi: „Ovde leži Taj-i-Taj; bio je od velike pomoći onima koje je poznavao.“ Da li verujete da „ima posla za Isusa koji niko sem tebe ne može da uradi“?1 Kad Bog položi ruku na vas i zada vam zadatak, da li ga shvatate ozbiljno, iako vam možda izgleda nevažno? Stvoreni smo da mu, u ime njegovog carstva, služimo zajedno, kao jedinstveni tim. Radujmo se danas i sa zadovoljstvom odigrajmo svoju ulogu, i ohrabrimo druge da i oni tako učine.
