Za ljubazno neslaganje s nekim potrebni su veština i posvećenost Bogu. Lako je slagati se s onima s kojima nam je sve zajedničko, pa i ne postoji pretnja da će nam se zbog nečega suprotstaviti. Ali živeti u slozi s ljudima koji izgledaju drugačije i žive drugačije od nas – to je pravi znak hrišćanske zrelosti. Zato apostol Pavle od nas kao hrišćana očekuje da se potrudimo da budemo baš takvi.
Pavlov poziv na slogu nije poziv na neki vid ujednačenosti koja podrazumeva da se svi oblačimo isto, ponašamo isto, glasamo i govorimo isto. Crkva u Rimu je, na primer, svakako bila šarenolika; ljudi u njoj su imali različito poreklo i darove. Pavle je naglasio da te razlike među njima ne smeju postati uzrok podela ili sramote.
Pavle je želeo da ljudi u rimskoj crkvi budu „jednomišljenici“. Na isto je pozivao i Korinćane: „Molim vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi jedno govorite i da ne bude među vama cepanja, već da budete usavršeni u jednom razumu i jednoj misli“ (1. Korinćanima 1,10).
Evanđelje ne briše naše razlike i neslaganja. Zajedništvo koje karakteriše Božji narod kad je reč o glavim pitanjima – a to su Hristovo evanđelje i istina njegove reči – daje nam slobodu da prihvatimo razlike i neslaganja vezane za pitanja drugog reda. Hrišćansko jedinstvo nema koren u našoj politici, društvenom statusu ili mišljenju koje bi boje tepih trebalo da bude, već u onome za koga znamo da je „put, istina i život“ (Jovan 14,6).
Nažalost, nesloga ume da razdvoji crkve, a hrišćani ponekad previše značaja pridaju ličnim problemima i naklonostima. Neki od nas su u stanju da se raspravljaju bukvalno po svakom pitanju i tako postajemo legalisti; cepidlačimo i nismo srećni sve dok ne postanemo sami svoja crkva. Nekima od nas je teško da se dogovore oko jedne jedine stvari koje ćemo se čvrsto držati i nećemo je kompromitovati, pa tako postajemo teološki liberali i dopuštamo sporenje oko glavnih istina evanđelja. Sloga na koju nas Pavle poziva jeste evanđeoska sloga. Moramo dovoljno dobro da poznajemo sami sebe kako bismo shvatili da li smo više skloni legalizmu ili liberalizmu. Treba da zamolimo Boga da nam dâ razborit um i srce naklonjeno braći i sestrama u Hristu. A onda moramo da odvojimo trenutak, ispitamo svoje srce i vidimo da li postoji neko s kim se ne slažemo, a zatim preduzmemo korake ne da pokvarimo, nego popravimo evanđeosku slogu za koju je Hristos umro.
