Biblija ne daje direktan odgovor na pitanje zašto je Bog dozvolio da čovek padne u Edemskom vrtu. Jednostavno tvrdi da Bog ima kontrolu nad svim – pa čak i nad time.
Ipak, u Pavlovoj poslanici Efescima imamo nagoveštaj Božjeg večnog plana. Vidimo da je Bog bio na delu još pre nego što je naš svet postojao i da ga čovekov pad nije zatekao nespremnog. Kada je zbog odmetanja Adama i Eve carstvo narušeno, Bog je već znao da će se to desiti. Pre nego što su Adam i Eva stvoreni, pre nego što su postali neposlušni, Bog je već isplanirao spasenje.
Kad pomislimo na Božju misiju spasenja, koja je na kraju kulminirala na krstu, ne treba da je posmatramo kao nešto čemu je Bog pribegao u trenutku krize. Ne, krst treba da vidimo kao nešto što je utemeljeno u večnom Božjem umu: on je u večnosti odredio da preko Isusa pozove sebi ljude i pod sobom obnovi sve što će pad u greh pokvariti.
Božji cilj u tom planu mu je „ugodan i po volji“; to čini „da bi bio hvaljen zbog svoje slavne blagodati“ (Efescima 1,5-6, NSP). Motiv Božjeg večnog plana nije bila samo želja da usreći ljude – iako oni zaista i postaju srećni na kraju – već i slava njegovog imena. Čvrsto je rešio da se sve postavi pod vlast i kontrolu njegovog Sina, Gospoda Isusa, kao što i treba da bude. U tom smislu, Božji večni plan otkupljenja više govori o njemu nego o nama. On nas svakako uključuje i preobražava, ali ovde je, ipak, reč o Bogu. Ako nas evanđelje ne pokreće da ga proslavljamo i živimo za njega, onda ga nismo shvatili kako valja.
Bog je središte ovog sveta. Još od pada u greh, ljudi su odbijali da prihvate njegov autoritet trošeći snagu pokušajima da ga svrgnu, uz katastrofalne posledice. Ne postoji ni delić sadašnjeg života da nije prekriven prašinom smrti, sve zato što je čovek zaključio da ne želi da Bog bude u središtu svega.
Da li ćemo preurediti život i priznati Božje pravo da nadgleda svaki njegov deo? Da li ćemo radije živeti za njegovu nego za našu slavu, za njegove ciljeve, a ne naše? Paradoks je u ovome: kad želimo da se on proslavi, a ne mi, doživećemo radost koja sledi kad naš život počne da se vrti oko Sina – radost što živimo onako kako je Bog u celoj večnosti planirao za nas i za celu svoju tvorevinu.
