Povorka koja je pratila Isusa kad je ulazio u Jerusalim bila je puna dramatičnih događaja.
U evanđeljima se često dešavalo da Isus i učenici odu svojim putem, daleko od masa, i to što tiše i neprimetnije. Isus je mogao da neopaženo uđe u grad. Umesto toga, Jerusalimu je namerno prilazio tako da ljudima bude jasno da je on car-mesija čiji je dolazak Pismo najavilo. Ipak, predstava ljudi o tome šta car Jevreja podrazumeva bila je potpuno izvrnuta i pogrešno su shvatali šta im je Isus o sebi kazivao. Pre toga, narod je pokušao da ga na silu kruniše, ali on je uzmakao (Jovan 6,14-15). Znao je da misle kako će car učiniti nešto radi čega on nije došao. Misli su im bile savim pogrešno usmerene. Neki su, takođe pogrešno, smatrali da će ih povesti u nekakvu političku revoluciju. Na to im je odgovorio: „Moje carstvo nije od ovoga sveta“ (Jovan 18,36).
Dok je pobedonosno ulazio u grad, povici mase bili su puni strasti, iščekivanja i zabune. Nisu želeli da budu potčinjeni Rimu. Hteli su narodnu obnovu i političku revoluciju. Bio im je potreban politički vođa, a smatrali su da je Isus najbolji za to. Izgleda da su očekivali da će im Isus doneti nešto radi čega nije došao. Kad je gomila zavikala: „Hosana!“ – što znači „spasi nas!“ – nije na umu imala lično, duhovno spasenje, već spasenje ovde i sada.
Ako nam evanđelje ne bude u središtu misli, i mi možemo zapasti u sličnu zabunu punu strasti i iščekivanja. Čak i danas, mnogi od nas i dalje sami oblikuju Isusa u nekoga ko će ispuniti sva naša očekivanja, u „spasitelja“ po našoj meri koji će nam doneti utehu, napredak ili zdravlje, koji će blagosloviti našu porodicu, bližnje i zemlju. Pa ipak, Hristos nije ušao u Jerusalim na dvokolicama, kao osvajač i nacionalista; došao je smerno, na magaretu, kao internacionalista koji donosi mir. Došao je da ispuni proroštvo iz Zaharije 9, objavljujući „mir narodima“ pod svojom savršenom, sveobuhvatnom vlašću „od mora do mora“. To je poruka evanđelja; poruka koja je dobra za svakoga, svuda i uvek. Naši snovi i zahtevi nisu preveliki za njega – naprotiv, premali su.
Isus nas danas poziva, kao što je pozivao i ljude u ono vreme, da ga proslavimo zbog onoga ko jeste, a ne zbog onoga što mislimo da bi trebalo da bude. Ne govorimo mu šta da nam učini; smatrajmo privilegijom što mi možemo da učinimo nešto za njega.
